Nove sankcije Iranu

Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija većinom glasova članica izglasan nacrt rezolucije o novim sankcijama Iranu. Protiv novih kaznenih mera glasali Brazil i Turska, dok je Liban ostao uzdržan.

Za sankcije je glasalo 12 članica Saveta bezbednosti, uključujući svih pet stalnih članica sa pravom veta.

To su do sada najoštrije kaznene mere protiv Teherana i obuhvataju mere protiv iranske nuklearne industrije, proširenje embarga na prodaju oružja i dodatna finansijska ograničenja za iranske banke i kompanije.

U nacrtu rezolucije, Teheranu je zabranjena svaka aktivnost koja se odnosi na balističke projektile koji mogu da nose nuklearno oružje, ulaganje u iskopavanje rude uranijuma i kupovina teškog oružja, uključujući borbene helikoptere i projektile.

Na crnoj listi su i 41 iranska kompanija i dve banke, za koje se sumnja da su povezane sa iranskom vojnom industrijom.

Energetski sektor bez sankcija

Uprkos jedinstvenoj odluci pet stalnih članica Saveta bezbednosti da se Teheranu uvedu oštrije sankcije, na insistiranje Moskve i Pekinga nove mere ne odnose se na iranski energetski sektor i naftnu industriju.

Protiv sankcija glasale su dve nestalne članice Saveta bezbednosti- Brazil i Turska, koje su nedavno sa Iranom potpisale sporazum o razmeni nuklearnog goriva, kako bi umirile zabrinutost zapada da Teheran koristi obogaćeni uranijum za proizvodnju nukleranog oriužja.

SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka zalagale su se za oštrije mere, na čijoj bi se meti našao iranski energetski sektor, ali su protiv toga bili Peking i Moskva, članice Saveta bezbednosti koje imaju pravo veta.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je uoči sednice da su ovo najteže sankcije sa kojima se Iran ikada suočio.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad ranije je upozorio da Iran neće pristati na pregovore o svom nukelarnom programu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju, u izveštaju objavljeom početkom juna, tvrdi da je Iran proširio bogaćenje uranijuma i da nastavlja sa spornim nuklearnim programom.

Moskva isključuje primenu sile, Ankara zabrinuta

Rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da isključuje mogućnost korišćenje sile.

Nove sankcije UN protiv Irana šalju jasnu poruku da u okviru iranskog nuklearnog programa ne sme da se proizvode bombe, ali da cilj mora da bude diplomatsko rešenje spora.

Rezolucija Saveta bezbednosti o novim sankcijama Iranu mogla bi da "otvore put" pojedinim državama i EU da preduzimaju dalje korake, izjavio je američki sekretar za odbranu Robert Gejts.

Gejts je istakao da mere podrazumevaju i onemogućavanje stranih kompanija da, za račun Irana izvoze naftu i prirodnih gas.

"Postoje različite oblasti koje bi mogle da se uključe u sprečavanje stranih kompanija da pomognu Iranu u sprovođenju ili povećanju izvoza nafte i gasa", rekao je Gejts.

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele rekao je da je rezolucija jasan znak za međunarodnu zajednicu da nuklearno oružje Irana nije prihvatljivo i dodao da su vrata za Teheran i dalje otvorena za saradnju.

Izrael je ocenio da je četvrta runda sankcija Saveta bezbednosti UN, nametnuta Iranu zbog razvoja nuklearnog programa, važan korak, ali je pozvao na čak i šire ekonomske i diplomatske mere.

Turska je zabrinuta zbog odluke Saveta bezbednosti UN da uvede novi "paket" sankcija Iranu zbog spornog nukleranog programa jer to može da ugrozi diplomatske napore za rešenje tog problema.

"Odluka Saveta bezbednosti može da ugrozi diplomatske napore da se pronađe mirno rešenje o spornom iranskom nukleranom programu", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.