Klintonova u Seulu

Državni sekretar SAD Hilari Klinton doputovala je u Seul gde će razgovarati sa liderima Južne Koreje o novonastaloj krizi na Korejskom poluostrvu i mogućem međunarodnom odgovoru na krizu.

Do jačanja napetosti je došlo posle prošlonedeljnog objavljivanja nalaza međunarodne istrage da je južnokorejski bojni brod Čeonan 26. marta pogođen torpedom ispaljenim sa jedne severnokorejske podmornice. Tada je poginulo 46 mornara.

Klintonova je izjavila u Seulu da međunarodna zajednica mora da reaguje na pogoršanje korejske krize i da potapanje južnokorejskog ratnog broda predstavlja neprihvatljivu provokaciju severnog suseda.

Državni sekretar SAD je u Seul doputovala iz Pekinga, gde je Kinu koja je najveći saveznik Severne Koreje, pokušala da ubedi da podrži najavljene sankcije UN protiv Pjongjanga. Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti, ima pravo veta.

Pjongjang, sa druge strane, poriče odgovornost za potonuće Čeonana i zapretio je "osvetom" ukoliko protiv njega budu preduzete sankcije.

Predsednik Južne Koreje Li Mijungbak je ranije upozorio da će njegova zemlja tražiti da Savet bezbednosti UN kazni Pjongjang zbog torpediranja Čeonana.

To je podržao i generalni sekretar UN Ban Kimun rekavši da očekuje da Savet preduzme "mere prikladne ozbiljnosti situacije".

Seul je preduzeo oštre mere protiv severnog suseda, uključujući zabranu prolaska severnokorejskih trgovačkih brodova.

Vlasti Severne Koreje su na to u utorak odgovorile saopštenjem da prekidaju sve odnose i komunikaciju sa Južnom Korejom zbog optužbi Seula i dodale da će proterati državljane južnog suseda koji rade u zajedničkom industrijskom parku u pograničnom gradu Kesong.

Najveći incident od Korejskog rata

Iz glavnog grada Severne Koreje stiglo je oštro upozorenje da će svi odnosi sa Južnom Korejom biti prekinuti sve dok na čelu te države bude bio predsednik Li Mijungbak.

Biće zabranjeni i preleti južnokorejskih aviona, kao i prolazak brodova te države kroz
teritorijalne vode Severne Koreje.

Na drugoj strani, u Južnoj Koreji su juče objavljene nezvanične informacije da je vođstvo Pjongjanga naredilo vojsci, koja ima 1,2 miliona vojnika, da bude u pripravnosti za moguće borbe.

Potonuće broda Čeonan najveći je incident u odnosima dve države od Korejskog rata 1950-53. godine, okončanog obustavljanjem neprijateljstava, ali između dve države nikada nije sklopljen mir.