Švedska na čelu Evropske unije

Svečanom ceremonijom u Stokholmu zvanično je označen početak šestomesečnog Švedskog predsedavanja Evropskoj uniji. Svečanosti je prisustvovao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i drugi visoki evropski i švedski zvaničnici, kao i švedski kraljevski par.

Ceremoniji su prethodili sastanci članova švedske vlade i Evropske komisije koji su u radnim grupama razmatrali ključna pitanja predsedavanja.

Švedski premijer i njegova vlada desnog centra imaju težak zadatak u vreme kada 27 zemalja prolazi kroz brojne izazove.

Novi saziv Evropskog parlamenta upravo je izabran, Evropska komisija u Briselu se menja i ime novog predsednika još nije sasvim izvesno.

Među glavnim ciljevima svog predsedavanja, Švedska je navela borbu protiv klimatskih promena i protiv porasta nezaposlenosti zbog svetske ekonomske krize.

"Evropa mora da bude jača posle krize. Izazov ove generacije je i borba protiv klimatskih promena, nema vremena za gubljenje", rekao je švedski premijer Frederik Rajnfelt.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istako je da narednih šest meseci predstavlja novu šansu da se pripremimo za budućnost, "za novu ekonomiju koja posle krize neće biti ista".

Ta ekonomija, uveren je Barozo, biće konkuretnija, dinamičnija i otvorenija.

Švedska će u narednih šest meseci predsedavati 3.000 sastanaka EU na raznim nivoima, a predviđeni su samiti sa Rusijom, Kinom, SAD-om, Brazilom, Ukrajinom, Indijom i Južnom Afrikom.

Šveđani se nadaju da će do 31. decembra biti usvojen Lisabonski sporazum, dokument koji određuje funkcionisanje evropske porodice.

Smatraju da je Evropska unija otvoren projekat, a širenje evropskog bloka istorijski imperativ.

Kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu, prioritet će biti vizna liberalizacija. Švedska se takođe snažno zalaže za deblokiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i smatra da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.