Koreje na ivici rata

Tim eksperata objavio je rezultate istrage potapanja južnokorejskog ratnog broda krajem marta, koga je u Žutom moru torpedovala severnokorejska podmornica, kada je poginulo 46 južnokorejskih mornara, a 58 spaseno.

Seul je to ocenio kao otvorenu provokaciju Pjongjanga.

Ratni brod južnokorejske mornarice, korveta "Čeonan" potonuo je, 26. marta, posle eksplozije u blizini sporne pomorske granice između dve Koreje u Žutom moru, kod zapadne obale Korejskog poluostrva.

Uzroke potonuća analizirala je međunarodna grupa stručnjaka u kojoj su bili, pored južnokorejskih, eksperti iz SAD, Australije, Velike Britanije i Švedske. Oni su zaključili da je severnokorejska podmornica ispalila torpedo kojim je pogođena južnokorejska korveta koja je brzo potonula.

Istražni tim je nedvosmisleno došao do zaključka da je torpedo ispalila severnokorejska podmornica. Delovi torpeda odgovaraju torpedu kakav se proizvodi u Severnoj Koreji, naglašava se u rezultatima istrage.

"Oznake vidljive na ostacima ispaljenog torpeda su slične oznakama na torpedu severnokorejske proizvodnje", kažu istražitelji.

Incident pretnja miru

Kina je pozvala obe Koreje da ulože napore i smanje međusobnu napetost koja se zaoštrila posle torpedovanja ratnog broda Južne Koreje krajem marta.

Predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova Ma Caosju izjavio je da je u Pekingu "notiran" zvanični izveštaj Južne Koreje kojim se Severna Koreja smatra odgovornom za potapanje broda. Kina će, dodao je zvanični portparol, uraditi vlastitu procenu istrage, prenela je agencija Rojters.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun izjavio je da je duboko zabrinut posle izveštaja o rezultatima međunarodne istrage, koja je utvrdila odgovornost Severne Koreje za potapanje južnokorejskog broda.

SAD je potapanje ocenio kao "akt agresije" koji ugrožava mir u regionu.

Zabrintost su izrazile i Velika Britanija i Japan.

Južnokorejski predsednik Li Mjungbak izjavio je da će njegova zemlja "preduzeti sve mere" protiv Severne Koreje.

Severna Koreja kaže da se radi o "fabrikovanju neistinitih podataka" zapretivši ratom, ako joj se uvedu sankcije.

Analitičari ocenjuju da poziv Kine upućen obema zemljama na podeljenom Korejskom poluostrvu da smanje napetost pokazuje da Peking želi da se izbegne bilo kakva akcija koja bi mogla dodatno da destabilizuje kineske susede i da, eventualno, bude preneta i na kinesku teritoriju.

Severna i Južna Koreja su i danas u stanju ratnog primirja, jer posle rata, koji je trajao od 1950. do 1953. godine, nisu potpisale mir, već samo sporazum o prekidu vatre.