Obamin nuklearni zaokret

Američki predsednik Barak Obama najavio je promenu nuklearne strategije SAD, kako bi se značajno suzili uslovi pod kojima bi ta država upotebila atomsko oružje, čak i u odbrani, čime se uklanja većina nejasnoća, koje su namerno zadržane u američkoj nuklearnoj politici još od početka Hladnog rata.

Po prvi put, SAD se obavezuju da neće upotrebiti nuklearno oružje protiv država koje ga ne poseduju, odnosno poštuju Sporazum o neširenju atomskog naoružanja, čak i kad bi se SAD našle na udaru biološkog ili hemijskog oružja, piše "Njujork tajms".

Obama je, međutim, rekao da je napravio mesta za izuzetke, kao što su Iran ili Severna Koreja, koji krše ili su se povukli iz tog najvažnijeg međunarodnog sporazuma kojim se zaustavlja širenje nuklearnog oružja u svetu.

"Promenili smo redosled prioriteta da bi sprečili nuklearni terorizam i širenje nuklearnog naoružanja, smanjujemo broj i ulogu našeg nuklearnog arsenala dok istovremeno obezbeđujemo efikasan i bezbedan sistem, kako bismo zaštitili našu naciju i saveznike", rekla je državna sekretarka Hilari Klinton. 

Klintonova je istakla da se novom strategijom SAD prvi put obavezuju da neće upotrebiti nuklearno oružje protiv država koje ga ne poseduju, čak i u slučaju da su napadnute biološkim ili hemijskim oružjem.

Oštar zaokret

Obećanje dato pre godinu dana u Pragu, da će se zalagati za svet bez nuklearnog oružja, za šta je odlikovan i Nobelovom nagradom za mir, Barak Obama počeo je da sprovodi u delo. Američka administracija objavila je u Pentagonu novu nuklearnu doktrinu.

Govoreći o svom pristupu nuklearnoj bezbednosti, samo jedan dan pre formalnog objavljivanja svoje nove strategije, Obama je svoju politiku opisao kao deo širih napora da se svet približi situaciji u kojoj će proizvodnja nuklearnog oružja biti zastarela, i da se stvore inicijative da bi zemlje odustale od nuklearnih ambicija.

Obamina strategija predstavlja oštar zaokret u odnosu na onu koju su usvojili njegovi prethodnici i njome se traži modernizacija nuklearnog stava nacije u skladu sa novim vremenom, u kome otpadničke države i terorističke organizacije predstavljaju veću pretnju nego tradicionalne sile, kao što su Rusija i Kina.

"Njujork tajms" ocenjuje da će Obamina doktrina sigurno izazvati kontroverze, kako među konzervativcima koji upozoravaju na razvodnjavanje najjačeg sredstva odvraćanja, tako i među liberalima, koji su očekivali blanko izjavu da SAD neće nikada prve upotrebiti nuklearno oružje.

Objavljivanjem nove strategije, poznate kao Pregled nuklearnog stava, otvara se devet intenzivnih dana nuklearne diplomatije usmerene ka smanjenju naoružanja.

Sporazum o smanjenju naoružanja 

Nova strategija uvod je u zaključivanje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja - START 2, koji će 8. aprila u Pragu potpisati predsednici Amerike i Rusije.

"Novi rusko-američki sporazum o nuklearnom razoružanju svedoči o novom stepenu poverenja u odnosima bivših neprijatelja iz vremena Hladnog rata, i odražava novi nivo poverenja između Moskve i Vašingtona", istakao je ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov.

Sjedinjene Države i Rusija zajedno poseduju 95 odsto svetskog nuklearnog arsenala. Novi START predviđa da obe zemlje smanje broj nuklearnih bojevih glava na 1550.

Sledeće sedmice u Vašingtonu Barak Obama će biti domaćin svetskim liderima na samitu posvećenom nuklearnoj bezbednosti.

"Sve nuklearne države, posebno Rusija i Amerika, u obavezi su da rade na razoružanju. U suprotnom, dovešće u pitanje sporazum o ne širenju nuklearnog oružja i otežaće rešavanje problema Irana i Severne Koreje", rekao je stručnjak za nuklearnu bezbednost, Vladimir Orlov.

U Pragu se užurbano obavljaju poslednje pripreme za istorijski rusko-američki samit u zamku Hradčani.

Iako je Moskva ponovo pozvala Ameriku da odustane od izgradnje raketnog štita u Evropi, kako je najavljeno, Barak Obama će u četvrtak, na večeri sa liderima centralne i istočne Evrope u Pragu, potvrditi da nuklearno razoružanje neće narušiti američke planove o protivraketnoj odbrani u Evropi.