utorak, 16. mar 2010, 09:04 -> 11:09
Svakih 15 dana izumre jedan jezik
Pod pritiskom preovlađujućih "super jezika", kao što su engleski, španski, arapski, hindu i mandarinski svake druge sedmice u svetu izumre po jedan jezik. Najviše jezika izumire u Kini, ali u opasnosti i irski, koji govori samo 70.000 ljudi.
U svetu prosečno na svake dve nedelje prestane da postoji jedan jezik, a veruje se da na planeti Zemlji "živi" najmanje 6.900 jezika, od kojih većini preti izumiranje, što je problem s kojim se suočavaju mnoge zemlje, pogotovo mnogoljudna Kina.
U Kini živi zvanično priznatih 56 etničkih grupa, a veruje se da ima na stotine raznih etničkih podgrupa, čiji pripadnici govore različite jezičke varijante. Najveća etnička grupa je Han i u nju su se utopile mnoge druge, kroz više od tri milenijuma dugu istoriju kineske civilizacije.
Većina etničkih jezika u Kini pripada sino-tibetanskoj jezičkoj familiji, a tim jezicima govore pripadnici 29 manjina. Tu su jezici: min dong, džinju, mandarinski, pu-ksian, huizou, min zong, dungan, gan, hakka, ksiang, min bei, min nan, vu, jue.
Postoje razni varijeteti samog kineskog jezika: 70 odsto stanovnika govori mandarinski, a među etničkim grupama najviše su zastupljeni zuang (tai), mongolski, tibetanski, ujgurški (turski), hmong i korejski.
Neki od ovih jezika su već ugroženi. Na primer, jezikom manću, koji postoji u kineskoj severoistočnoj provinciji Liaoping, govori jedva nekolicina ljudi, od oko 10 miliona.
"Razumem jako malo i svakodnevno kažem jedva nekoliko reči. Moja deca ne znaju ni toliko, uče samo kineski", kaže Du Mei, iz etničke grupe eveki, koja živi duboko u unutrašnjosti Mongolije. Eveki ima jedva 30.000 duša, navela je agencija Rojters.
U južnoj kineskoj provinciji Fudžijan, naočigled svih, izumire jezik še, kojim govori svega oko 1.000 ljudi, od blizu 800.000 pripadnika manjine.
"Naš jezik ima samo govornu formu, nema znakova za pisanje, tako da je teško da se očuva", kaže Lei Džinm, sećajući se nekoliko reči naučenih od predaka, dok svojoj deci sve objašnjava samo na kineskom.
Mladi u Kini, takođe, sve više govore "svetske jezike", ali ohrabruje to što poznaju globalnu internet-mrežu na kojoj je zastupljeno i kinesko pismo, što će omogućiti da jezička narečja i etnički dijalekti ostanu zapisani.
Internet čuva manjinske kineske jezike
Sve više manjinskih jezika u Kini se pojavljuje na Internetu. Tome su se obradovali lingvisti. Ovih dana je u Kini pokrenut novi projekat da se upotpuni vokalna baza podataka svih kineskih jezika i dijalekata.
Manjinski etnički jezici u Kini, pa i širom sveta, ugroženi su i pod pritiskom preovlađujućih "super jezika", kao što su engleski, španski, arapski, hindu i mandarinski, naveo je Rojters.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od oko 6.900 jezika koliko se trenutno govori u svetu, čak dve trećine njih je način sporazumevanja zajednica u proseku oko 10.000 ljudi. Biološkim izumiranjem tih zajednica, nestaju i jezici. Danas je taj proces još brži, u poslednje tri generacije je izumrlo više od 200 jezika.
Podaci UN svedoče da čak 96 odsto ukupnog broja jezika u svetu govori svega tri odsto stanovništva planete. Atlas ugroženih jezika Organizacije UN za kulturu i nauku (Unesko) pokazuje da je 229 jezika trenutno pred izumiranjem.
Najveći broj etničkih jezičkih varijiteta ima Papua Nova Gvineja (850), slede Indonezija (670), Nigerija (410), Indija (380), dok po oko 200 manjinskih jezika imaju Kamerun, Meksiko, Kongo, Australija, Brazil...
U svetu samo po jedan čovek zna, na primer, etnički aboridžinski kuku tajpan (Australija), uru (Bolivija), lea (Papua Nova Gvineja), dok troje ljudi u Boliviji mogu da razgovaraju na jeziku canićana.
Ainu, jezik starosedelaca Japana, danas govori samo stotinak osoba. Poreklo naroda Ainu nije do danas razjašnjeno. Bili su kosmati, visoki, bledoliki, pa se smatra da potiču sa Kavkaza.
Ugroženi i evropski jezici
Najveći broj jezika nestaje u domorodačkim plemenima, ni razvijeni svet nije pošteđen.
Globalizacija i masovna kultura doprinose da se, na primer, na "starom kontinentu", Evropi, gase narečja i jezici mnogih etničkih grupa.
Na listi ugroženih su bretonski u Francuskoj, livonski i karaimski u Litvaniji, severnofrizijski i donjošleski u Nemačkoj, romsko-grčki, moličkohrvatski i judeoitalijanski u Italiji, kašupski i vilamovski u Poljskoj, leonski i aragonski u Španiji, valonski u Belgiji, kao i frankoprovansalski, šeltski, vodski, nekoliko laponskih govora.
Među evropskim jezicima kojima preti izumiranje je i irski, inače jedan od zvaničnih jezika Evropske unije, kojim govori svega 70.000 Iraca, iako se uči u školama.
