Rasmusen izabran za šefa NATO-a

NATO je na današnjem Samitu u Strazburu jednoglasno izabrao danskog premijera Andersa Foga Rasumusena za novog generalnog sekretara Alijanse, posle prevazilaženja protivljenja Turske njegovom imenovanju.

"Duboko sam počastvovan što sam izabran za narednog generalnog sekretara NATO i učiniću sve što mogu da ispunim poverenje koje su mi iskazale moje kolege", rekao je Rasmusen, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa sadašnjim generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom.

"Znate da je bilo rasprava tokom proteklih 36 sati, ali činjenica da stojimo ovde jedan pored drugog znači da je rešenje pronađeno, takođe u pogledu bojazni koje je izrazila Turska, i mi se svi slažemo i jedinstveni smo", rekao je Shefer.

Dosadašnji generalni sekretar NATO je izjavio da su "svi šefovi država i vlada potpuno uvereni da će Rasmusen biti najbolji izbor za NATO".

Protivljenje Turske izboru Rasmusena, zbog njegovog pristupa krizi nastaloj 2006. godine, posle objavljivanja karikatura proroka Muhameda u jednom danskom listu, pretilo je da ugrozi sliku jedinstva NATO, koju je Alijansa želela da predstavi na 60. jubilarnom samitu.

Ankara je pristala da podrži danskog premijera za šefa Alijanse jer je dobila garancije američkog predsednika Baraka Obame da će jedan od zamenika Rasmusena biti iz Turske i da će turski komandanti biti prisutni u komandi Alijanse.

Rasmusen je dobio snažnu podršku Francuske i Nemačke, naglasio je Nikola Sarkozi, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel istakla da je "veliki broj saveznika bio za to da se izabere Rasmusen, ali je bio nužno postići jednoglasnost".

Na Samitu u Strazburu, članice Alijanse najavile su da će poslati do 5.000 dodatnih vojnika u Avganistan.

Portparol predsednika SAD Baraka Obame Robert Gibs rekao je novinarima da bi 3.000 dodatnih vojnika bilo raspoređeno tokom izbora u Avganistanu, koji treba da se održe ove godine, među kojima 900 britanskih i po 600 nemačkih i španskih vojnika.

Između 1.400 i 2.000 vojnika NATO-a činiće 70 ekipa instruktora Avganistanske nacionalne vojske, izjavio je portparol Američkog predsednika.

Kfor nastavlja da deluje na osnovu Rezolucije 1244

Govoreći o situaciji na Balkanu, čelnici NATO su saopštili da su "i dalje postojano predani održanju bezbednosti i stabilnosti na Balkanu" i "pozvali sve strane na Kosovu da učine dodatni napredak ka učvršćenju mira i poretka".

Šefovi država i vlada 28 članica Atlantskog saveza su stavili do znanja da će "NATO pri donošenju odluka nastaviti da procenjuje razvoj na terenu", istakavši da će na Kosovu KFOR nastaviti da deluje "na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN".

Osim ako Savet bezbednosti ne bi drugačije odlučio, poručili su lideri NATO-a, "KFOR će ostati na Kosovu i sarađivati sa svim važnim činiocima u cilju podrške razvoju stabilnog, demokratskog, multietničkog i miroljubivog Kosova, kao što to treba da bude".

U završnom dokumentu zasedanja vođa Atlantskog saveza se "pozdravlja razmeštaj evropske misije za vladavinu prava na Kosovu, Euleks, i podstiču svi činioci da ulože napore kako bi se omogućio razmeštaj i delovanje Euleksa na celom Kosovu".

"Atlantski savez je i dalje potpuno rešen da podrži stvaranje dogovorenih multietničkih bezbednosnih struktura na Kosovu".

"Raspuštanje Kosovskog zaštitnog korpusa i formiranje Bezbednosnih snaga Kosova, uz civilni nadzor i rukovođenje njima, a čije će delovanje budno pratiti NATO, jeste u interesu svih strana", takođe je zaključak samita Atlantskog saveza.

Lideri NATO su "pozdravili dosadašnji napredak na Kosovu", predočivši da "očekuju punu primenu datih obaveza za ispunjavanje standarda, naročito u vezi s vladavinom zakona i zaštitom etničkih manjina i zajednica".

Prvi put učestvuju Hrvatska i Albanija 

Na Samitu u Strazburu kao ravnopravne članice Alijanse prvi put učestvuju Hrvatska i Albanija. 

Američki predsednik Barak Obama uručio je povelje o pristupanju Alijansi predsednicima i premijerima Hrvatske i Albanije.

Obama je, obraćajući se liderima zemalja severnoatlantske alijanse, poželeo dobrodošlicu Hrvatskoj i Albaniji u NATO, rekavši da je ponosan što su te zemlje postale saveznice u Alijansi.

Obama je rekao da su Hrvatska i Albanija dosta toga učinile na saradnji sa NATO, podsetivši da 140 albanskih i 298 hrvatskih vojnika učestvuje u misiji u Avganistanu.

Američki predsednik je kazao da očekuje da u budućnosti Makedonija uđe u članstvo NATO a "možda i neke druge zemlje". 

Most na Rajni spojio šefove država 

Šefovi država i vlada NATO zemalja prešli su jutros, preko pešačkog mosta na Rajni koji spaja Nemačku i Francusku. Tim simboličnim činom započeli drugi dan "rođendanskog" samita, povodom 60 godina postojanja severnoatlantske alijanse.

Oni su, predvođeni nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, iz idiličnog gradića Kela na nemačkoj strani, pešice ''krenuli'' ka Francuskoj, gde ih je s druge strane, na pešačkom mostu, simbolu spajanja Evrope, dočekao francuski predsednik Nikola Sarkozi. 

Posle ceremonijalnog prijema i fotografisanja, delegacije su krenule ka Strazburu, gde će biti radni deo samita.

Najviše medijske pažnje izazvao je dolazak američkog predsednika Baraka Obame.

Za sigurnost šefova država ili vlada 28 zemalja i oko 3.500 hiljade učesnika, brine najmanje 15. 000 policajaca, oko 600 vojnika Bundesvera, a na raspolaganju sigurnosnim snagama je inajsavremenija tehnika - od čuvenih''avaksa'' za nadgledanje iz vazduha, do kamera, detektora i najrazličitijih tehničkih uređaja za snimanje i opažanje.

Ovaj skup svetskih moćnika prate i demonstracije protivnika NATO i globalizacije, na kojima se očekuju hiljade onih, koji se ne slažu s politikom NATO.