Širenje NATO, pretnja za Rusiju

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odobrio je novu vojnu doktrinu kojom se širenje NATO-a smatra nacionalnom pretnjom i potvrđuje da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ukoliko je njen opstanak ugrožen.

Doktrina podrazumeva da širenje NATO-a na zemlje Istočne Evrope i američki plan da u Evropi postavi antiraketne sisteme ugrožavaju nacionalnu bezbednost Rusije, iako, s druge strane, sadrži tvrdnju da je mogućnost nuklearnog konflikta sve manja.

Pošto ruskoj konvencionalnoj vojsci nedostaje moderna oprema i prolazi kroz tešku reformu obrazovanja profesionalnih oružanih snaga, Moskva računa na svoj nuklearni arsenal kao na poslednje sredstvo kojem bi pribegla, prenela je agencija Rojters saopštenje objavljeno na internet sajtu Kremlja.

Smernice nove doktrine, ipak, ne slede ideju koju je prošle godine izneo sekretar Saveta za bezbednost Nikolaj Petrušev, da je korišćenje nuklearnog oružja dozvoljeno u regionalnim sukobima.

Nova ruska vojna doktrina, koja širenje NATO vidi kao pretnju, na odražava realnost i uperena je protiv napora za unapređenje odnosa između Alijanse i Moskve, smatra generalni sekretar NATO Aneders Fog Rasmunsen.

"Moram da kažem da ta nova doktrina ne održava stvaran svet. NATO nije neprijatelj Rusije. To nije realnost i u potpunoj je suprotnosti sa svim našim naporima da unapredimo odnos itmeđu NATO i Rusije", rekao Rasmunsen, u pauzi Međunarodne konferencije o bezbednosti u Minhenu.

Zabrinutost zbog raketa u Rumuniji

Rusija je 2008. vodila petodnevni rat sa Gruzijom, a prema novoj doktrini, i dalje bi mogla da bude suočena sa pretnjom regionalnih sukoba i lokalnih ratova.

U doktrini je navedeno da jednu od "najvećih spoljašnjih ratnih pretnji" predstavlja širenje NATO istočno od granica Rusije, dok se širenje oružja za masovno uništenje i države koje poseduju nuklearno oružje navode kao posebna opasnost.

"Izgradnja i razmeštanje strateških antiraketnih sistema koji podrivaju globalnu stabilnost", takođe je navedena kao pretnja.

Vlasti u Moskvi saopštile su da su zabrinute zbog plana Vašingtona da na teritoriji Rumunije razmesti raketne presretačke sisteme i da očekuju objašnjenje takve odluke.

Odluku je doneo američki predsednik Barak Obama, pošto je prethodno odbacio plan bivše administracije o razmeštanju delova antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, čemu se Rusija oštro protivila.

Nova doktrina usvojena je u trenutku u kome Moskva i Vašington pokušavaju da usaglase novi bilateralni sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, kao zamenu za START 1, čija je važnost istekla u decembru.