četvrtak, 11. dec 2008, 13:24 -> 14:57
Teroristi iz Mumbaija i na Kosovu
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog napada u Mumbaiju, uvrstio organizaciju radikalnih islamista Laškar al-Taiba i Al Rašid fondaciju na spisak terorističkih organizacija. Podružnice Al Rašid fondacije u Čečeniji i na Kosovu.
"Uspostavljanje još jedne muslimanske države u srcu Evrope je znak veličine u superiornosti islama. Kosovski muslimani podneli su bezbrojne žrtve za nezavisnost i deklaracija o nezavisnosti je njihovo neotuđivo pravo. Srbija i Rusija ovo opravo ne mogu oduzeti silom", navodi se u poruci koju je portparol organizacije Džamat ud Dava, Abdulah Muntazir sredinom februara uputio kosovskim vlastima.
"SAD i Evropa sarađivali su sa kosovskim muslimanima i priznali njihov zahtev za nezavisnošću. Ukoliko SAD i Evropa na sličan način priznaju i nastojanja muslimana na ostalim mestima da budu nezavisni, onda se konfrontacija između islama i zapada može prerasti u saradnju", navodi se u poruci objavljenoj na Internet strani te organizacije.
Najmoćnije telo svetske organizacije uvrstilo je, nakon terorističkog napada u Mumbaiju, nekadašnjem Bombaju, nekoliko grupa i islamskih "humanitarnih" organizacija na "crnu listu" terorističkih organizacija povezanih sa talibanima i Al kaidom.
"Glavni štab ove organizacije nalazi se u Pakistanu. Operacije se vode u Avganistanu, odnosno Džalalabadu, Kabulu, Kandaharu. Operacije, takođe, na Kosovu i u Čečeniji", navodi se u novom, proširenom tekstu rezolucije 1267 Saveta bezbednosti, koja se odnosi na osobe i organizacije povezane sa Al kaidom i talibanima.
Kako se navodi u dokumentu Saveta bezbednosti, pakistanska Džamat ud Dava uvrštena je na listu terorističkih organizacija kao jedan od pseudonima za organizaciju Laškar al Taiba, koju američke i indijske vlasti smatraju odgovornom za trodnevnu opsadu Mumbaija i ubistvo oko 170 osoba.
Na crnoj listi UN nalaze se i lider Hafiz Sajed, glavni organizator Mahmud Muhamed Ahmed Behazik, kao i niz visokorangiranih pripadnika te organizacije.
Na "crnoj listi" UN, SAD i EU
Al Rašid fondacija, kako se navodi u dokumentima UN, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koje su još ranije uvele sankcije toj organizaciji, aktivna je u Čečeniji i na Kosovu, gde je 2001. godine finansirala nekoliko nikada do kraja rasvetljenih projekata, za koje je potrošeno oko 2 miliona dolara.
Al Rašid fondacija, kako navode stručnjaci za radikalni islam, samo je deo kompleksnijeg sistema finansiranja pod nazivom Društvo za obnovu islamskog nasleđa, RIHS.
"U nekim, državama posebno Albaniji i na Kosovu lideri RIHS-a promenili su imena lokalnih podružnica, a zatim nastavili da pružaju finansijsku podršku tim novim organizacijama", navodi se u saopštenju američkog ministarstva finansija, koje je i odgovorno za sprovođenje sankcija protiv pojedinaca i organizacija koje se dovode u vezu sa radikalnim islamistima.
U objašnjenju razloga zbog kojih su te fondacije uvrštene na "crne liste" SAD, EU i UN navodi se da su te organizacije "propagirale ideologiju islamskog verskog rata, džihada i oružanog otpora navodnom ugrožavanju muslimana".
Kako se navodi u izveštajima Stejt departmenta o terorizmu, islamske fondacije su aktivne na Kosovu, gde su u proteklih devet godina "sa ograničenim uspehom uspeli da regrutuju pristalice za svoje ciljeve". Ograničen uspeh tih operacija objašnjen je "proameričkim raspoloženjem velike većine kosovskih Albanaca".
Makedonska veza
Zbog veza sa tom organizacijom, pre šest meseci je u Makedoniji uhapše Bećir Haljimi, koga su vlasti u Skoplju uhapsile pošto je u nekoliko navrata, sa računa u Nemačkoj i Kuvajtu, primao novac sa računa RIHS-a.
Prošlog novembra, makedonska policija nedaleko od sela Brodec, na zapadu države, razbila je grupu od dvadesetak albanskih odmetnika povezanih sa radikalnim islamistima.
U akciji je ubijeno šest, a ranjeno desetak pripadnika dobro naoružane grupe koju su činili nekadašnji pripadnici Albanske nacionalne armije, koja se naknadno, ogradili od odmetnika.
Istovremeno, na Kosovo je zabeležen i "rastući broj" pristalica radikalnijeg tumačenja islama, salafista, koji do početka sukoba između srpskih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika 1998. godine, na tom prostoru, praktično nisu ni postojali.
