Normandijski kvartet: Izbori na istoku Ukrajine do jula

Ministri spoljnih poslova Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske saglasili su se da bi ključni izbori na istoku Ukrajine trebalo da budu održani do jula, ali ostaje pitanje da li će Kijev i Moskva moći da postignu sporazum o tome.

Šef francuske diplomatije Žan-Mark Ero ocenio je da je sastanak takozvanog Normandijskog kvarteta, koji je održan juče u Parizu, "korak napred" za taj nemirni region, dok su njegove kolege iz Nemačke i Ukrajine izrazile nezadovoljstvo tim razgovorima, prenosi AFP.

"Podvukli smo značaj usvajanja izbornog zakona kako bi lokalni izbori bili održani krajem prve polovine 2016. godine", rekao je Ero po završetku sastanka.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin je, međutim, ponovio stav Kijeva da ne može biti izbora na istoku Ukrajine sve dok ne prestanu sukobi sa proruskim aktivistima.

"Moramo biti u stanju da osiguramo da izbori budu organizovani bezbedno, naša teritorija mora biti bezbedna", istakao je Klimkin.

Dodao je da je "na istoku sakrivena velika količina oružja", a požalio se i na odsustvo pristupa granici sa Rusijom.

Ukrajina je, prema njegovim rečima, predložila mere za povraćaj kontrole nad granicama kako bi se zaustavio "ulazak oružja, municije, ruskih plaćenika i vojnika, ali ruska strana nije želela da razgovara o nekim detaljima".

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izneo je pritužbe na nedostatak angažovanja obeju strana. "Nisam zadovoljan načinom na koji Kijev i Moskva vode pregovore", rekao je Štajnmajer, i dodao da dve strane moraju "da rade zajedno na konstruktivniji način".

Njegov ruski kolega Sergej Lavrov sa sastanka je otišao ne obrativši se novinarima.

Dok zapadne sile izbore na istoku Ukrajine vide kao priliku da se taj region vrati u okvire nacionalne politike, Kijev strahuje da će Moskva, koju optužuje da vojno podržava proruske aktiviste, iskoristiti glasanje da destabilizuje čitavu bivšu sovjetsku republiku, navodi AFP.

Četvorica diplomata su juče pozvala i na "oslobađanje i razmenu svih zarobljenika i ljudi koji se drže u ilegalnom pritvoru, od sada do 30. aprila", kako je rekao šef francuske diplomatije.

Sastanak u Parizu bio je deo primene sporazuma iz Minska, koji je potpisan u februaru 2015. uz posredovanje Francuske i Nemačke i prisustvo ruskog predsednika Vladimira Putina, podseća francuska agencija.

Sporazum iz Minska poziva na prekid vatre uz niz političkih, ekonomskih i socijalnih mera kako bi se okočao sukob na istoku Ukrajine koji je odneo oko 9.000 života otkako je počeo 2014.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 04. mar 2016, 11:58)
anonymous [neregistrovani]

Pazljivo citanje

Pa kako je postignut dogovor, kad nije postignut dogovor? Svi govornici posle istakli da nije postignut dogovor. Predlog Moskve, Berlina i Pariza je bio da se odrze izbori u skladu sa Minskim sporazumima, ali je Kijev odbio. Nema sta tu da se dogovaraju Moskva i Kijev. Po Minskim sporazumima moraju da se dogovaraju Kijev i Donbas. Sve lepo pise, nismo nojevi da zabijamo glavu u pesak. Prva tacka Minska je direktni prgovori sa LNR i DNR. Druga tacka je promena ustava i decentralizacija, pa tek onda izbori pa tek onda eventualno vracanje ukrajinske carine na granicu. To je redosled. A Kijev to nece. On hoce vojsku na granicu (ne carinu), bez razgovora i decentralizacije.