Ministri EU: Narednih 10 dana kritično za izbeglice

Avramopulos ističe da je dogovorena primena mera za ubrzanje akcionog plana EU–Turska za zaustavljanje priliva ilegalnih migranata i razbijanje mreža organizovanog kriminala koje švercuju migrante iz Turske u Evropu.

Evropski zvaničnik je, takođe, ukazao na neposrednu opasnost od humanitarne krize u Grčkoj, koja je glavna tačka dolaska za migrante u Evropu, ili na balkanskoj ruti, kojom mnogi kreću na putu ka bogatijim evropskim državama.

"Situacija je kritična. Mogućnost humanitarne krize je realna i veoma blizu", smatra Avramopulos.

Inače, Avramopulos je pozvao države članice EU da sarađuju i izbegnu "unilateralne akcije" poput graničnih kontrola, koje su neke zemlje ponovo uvele, i ograničenja broja tražilaca azila, koje je uvela Austrija, što je dovelo do toga da se na hiljade migranata nađe zarobljeno između država članica, naveo je AFP.

"Imamo zajedničku odgovornost prema našim susedima, onima u EU i van EU, ali i prema tim očajnim ljudima", dodao je evropski komesar.

Avramopulos je rekao da su svi obavezni da primene dogovorene mere za celovito evropsko rešenje krize i naglasio da nema vremena za neusaglašene akcije.

Zamoljen da objasni da li znači novi sukob unutar EU povlačenje grčkog ambasadora iz Beča zbog toga što je Austrija primenila mere ograničavanja prijema izbeglica i izazvala lančanu reakciju u dogovoru sa zemljama na zapadnobalkanskoj ruti, Avramopulos je uzvratio da je to samo poziv ambasadoru za konsultacije.

Zategnuti odnosi Austrije i Grčke

Evropski zvaničnik je napomenuo da su grčki i austrijski zvaničnici bez ograda razgovarali na današnjem sastanku. Međutim, grčki ministar Janis Muzalas tvrdi da "Austrija prema Grčkoj postupa kao prema neprijatelju".

Ministar unutrašnjih poslova Holandije Klas Dejkof smatra da se zajedničko rešenje mora naći i u saradnji sa Turskom, ali i zemljama na balkanskom putu izbeglica. Dodao je da su se ministri EU dogovorili da se ojača kontrola identiteta na spoljnim granicama EU i proveri svako ko ulazi u Evropsku uniju ili izlazi iz nje.

Odlučeno je da buduća evropska obalska straža, koja će proraditi do jula, daje bolje izveštaje o prilivu migranata, utvrđuje slabe tačke na spoljnim evropskim granicama i brzo uzvraća na opasnosti koje zaprete ugrožavanjem granica.

Na pitanje šta se to tačno očekuje od Turske, koja dosad nije sprovodila akcioni plan usaglašen sa EU, Dejkof je uzvratio da "svi žele zajedničko rešenje".

To, kako kaže, znači da "Turska mora sprovesti sa EU usaglašeni plan da dovoljno brzo dođe do bitnog smanjenja priliva migranata u Evropu".

"Pristup Grčke- problem u rešavanju izbegličke krize"

Slovački ministar unutrašnjih poslova Robert Kalinjak označio je Grčku kao glavni problem koji sprečava rešavanje migrantske krize.

Češki ministar Milan Hovanec upozorio je da Evropa ne može da prišti luksuz da nema rezervno rešenje i plan B, ako se pristup Grčke ne promeni.

"Glavni problem u rešavanju izbegličke krize je pristup Grčke. On mora radikalno da se promeni. Bez toga se nećemo pomaći dalje", tvrdi Kalinjak.

I Slovački i češki ministar pomenuli su da je sastanak protekao u burnoj atmosferi, čak emotivnim svađama sa grčkim predstavnicima.

"Plan B, odnosno zatvaranje granica sa Grčkom i nepuštanje ekonomskih imigranata imao je za posledicu ogorčenje Grčke koja tvrdi da ne može da zaštiti svoju granicu, ali očigledno ni neće da počne, a traži solidarnost Evrope", rekao je Kalinjak.

Slovački ministar optužio je Grčku da je odabrala najlakše rešenje da sve migrante jednostavno pusti da prođu dalje u druge države, što je za većinu članica EU sada neprihvatljivo.

Slovačka i Češka uz podršku preostale dve članice Višegradske grupe, Poljske i Mađarske, bez većeg uspeha zahtevale su da centri za registraciju migranata budu zatvorskog tipa i da se izbeglicama i migrantima ograniči sloboda kretanja, dok se ne proveri da li će biti vraćeni ili imaju pravo na azil.

Ministri država članica Evropske unije sastali su se u Briselu u nastojanju da smanje priliv migranata i izbeglica preko Balkana i naprave plan za preteću humanitarnu krizu.

Sastanak je održan samo dan nakon što je Austrija upozorila da je na kocki budućnost EU na konferenciji sa balkanskim zemljama u Beču, na koju Grčka nije bila pozvana, kao i nakon mađarske najave referenduma o migrantskim kvotama.

Sledeći bitan korak biće sastanak 7. marta u Briselu.