Lideri EU o ostanku Britanije, Kameron ne odustaje od zahteva

Dejvid Kameron je uoči nastavka razgovora drugog dana samita u Briselu rekao da je na sastanku bio do pet sati jutros radeći sa evropskim partnerima na dogovoru.

"Postigli smo izvestan napredak, ali dogovora još nema", naglasio je Kameron.

Britanski premijer je ponovio da će dogovor biti postignut "samo ako Britanija dobije ono što joj je potrebno", prenosi Rojters.

Istovremeno, francuski predsednik Fransoa Oland je, stigavši danas na novu rundu razgovora, naglasio da bi u novim propisima EU za Britaniju trebalo da bude zadržana striktna finansijska regulativa, navodi AP.

Oland je rekao novinarima da još dosta treba da se radi na dogovoru sa Britanijom, uprkos tome što su razgovori potrajali do zore.

Francuski predsednik je istakao da Britaniji ne bi trebalo dati "pravo veta ili blokade" i da bi sve države članice EU trebalo da imaju pravila kojima se ograničavaju špekulacije i predupređuju nove finansijske krize.

"Čekamo odgovor Britanije. Svoje predloge smo izneli", rekao je šef francuske države.

Uoči nastavka očito teških razgovora, novinarima se danas obratio i luksemburški premijer Gzavije Betel, rekavši da predlozi koji su trenutno na stolu ne zadovoljavaju sve strane.

"Još nismo završili. Nadam se da ćemo do kraja popodneva imati tekst koji će biti prihvatljiv za sve", kazao je on, prenosi Rojters.

Estonski premijer Tavi Roivas izrazio je uverenje da je moguće danas postići pravičan sporazum.

Dvadesetosam lidera EU nadaju se da će danas postići sporazum, ali za to treba da prevaziđu razlike u stavovima po pitanjima od socijalnih doprinosa do finansijskih propisa.

Kameron je više puta upozorio da će se, ako ne uspe da obezbedi dogovor, iz Brisela vratiti sa svim otvorenim opcijama, uključujući i mogućnost da Britanija postane prva zemlja koja će napustiti EU u njenoj 60-godišnjoj istoriji, podseća AFP.

Britanski premijer ima četiri ključna zahteva - pravo na smanjenje socijalnih doprinosa migrantima, zaštitine mere za zemlje koje nisu članice evrozone protiv veće integracije te zone, izuzimanje iz napora za zbližavanje Unije i mere za podsticanje konkurentne pozicije EU.

Neke države članice, pre svega Nemačka, saglasne su sa mnogim od predloženih reformi, ali druge poput Francuske i Belgije protivne su ideji da se Britaniji ustupi bilo kakva vrsta veta nad onima koji žele da nastave sa integrisanjem EU.