Neizvestan dogovor o migrantima u Briselu

Države članice Evropske unije svim silama su podržale zajednički plan sa Turskom o ograničenju priliva izbeglica u Evropu, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel rano jutros, nakon višečasovnih razgovora sa liderima 28-članog bloka u Briselu.

"Imam da saopštim nešto važno, a to je da ne samo što smo potvrdili akcioni plan EU i Turske, već smo ga proglasili prioritetom", rekla je Merkel novinarima, govoreći o planu za zaštitu spoljnih granica Unije, zaustavljanje priliva migranata i suzbijanje ilegalne migracije.

Kako je istakla, i Austrija je podržala plan EU i Turske, uprkos svojoj jednostranoj odluci da uvede dnevna ograničenja na ulazak izbeglica i migranata na austrijsku teritoriju.

"U Evropi smo svi uvek partneri", naglasila je nemačka kancelarka.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je rekao da zajednički akcioni plan EU i Turske ostaje prioritet.

"Mi moramo da učinimo sve što možemo da bismo uspeli", kaže Tursk.

Konkretan datum održavanja samita nije naveden jer sa Turskom još nije razgovarano o sastanku, međutim verovatno će biti sazvan za prvu nedelju marta, navodi agencija AP.

EU je Turskoj obećala milijarde evra, ublažavanje viznog režima i ubrzanje evrointegracija u zamenu za pomoć u graničnoj kontroli i suzbijanju priliva migranata.

Više od dva miliona izbeglica nalazi se u Turskoj, a većina njih je iz Sirije.

Renci: Manje novca EU za članice koje nisu solidarne u krizi 

Italijanski premijer Mateo Renci upozorio je istočnoevropske lidere da bi Evropska unija mogla da smanji novčana sredstva koja im dodeljuje za razvoj siromašnih regiona ukoliko ne pomognu u izlaženju na kraj sa izbegličkom krizom.

"Migraciona kriza je zajednički problem svih država članica EU. Ako ne pokažete solidarnost, onda bi zemlje koje najviše doprinose budžetu EU mogle da prema vama budu manje solidarne", rekao je Renci evropskim kolegama, rekao je neimenovani zvaničnik, prenosi Rojters.

U jeku najgore migracione krize u Evropi posle Drugog svetskog rata, Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka Republika su među najglasnijim protivnicima planova EU o transferu tražilaca azila, koji pristižu u južnu Evropu, u druge države članice EU, navodi Rojters.

Oko trećina sedmogodišnjeg budžeta EU vrednog bilion evra za period od 2014. do 2010. godine izdvojena je za projekte u siromašnim, većinom bivšim komunističkim zemljama i regionima 28-članog bloka kroz takozvane "strukturalne fondove".

Pregovori o budžetu za naredni sedmogodišnji period počeće ove godine, a Italija je treći najveći doprinosilac budžetu EU posle Nemačke i Francuske.

Kako troškovi zbrinjavanja tražilaca azila rastu, zemlje koje primaju najveći broj njih pozivaju na veću finansijsku podršku iz budžeta EU.

Holandija, koja trenutno predsedava EU, iznela je mogućnost da deo strukturalnih fondova sadašnjeg budžeta bude preusmeren u svrhe rešavanja migracione krize.