Bitka za Alep

Prošle nedelje snage Bašara el Asada, podržane iranskim i libanskim šiitskim milicijama, prekinule su put od Alepa do turske granice, što je glavni koridor kojim su se pobunjenici snabdevali. Sirijska opservatorija za ljudska prava izveštava da je u nedelju nekoliko sela u okolini Alepa bilo na meti vazdušnih napada.

Odlučujuća bitka za Alep, koji je bio najveći sirijski grad pre rata, deluje neizbežno. Asadove snage i saveznici, podržani ruskim bombarderima, stežu obruč oko istočnog dela grada, koji i dalje drži koalicija pobunjeničkih grupa. Procenjuje se da tamo ima oko 320.000 ljudi.

Osim humanitarne katastrofe, najnoviji događaji u Alepu simbolišu transformaciju sirijskog ratišta otkad Asadove snage, Iran i Rusija deluju zajedno.

Tokom većeg dela 2015. godine, Asadove snage su delovale defanzivno, dok su pobunjeničke grupe prezule gradove Idlib, okolinu Alepa i počele da napadaju vladine snage u Latakiji.

Da Rusija nije počela vojnu intervenciju u septembru, verovatno bi vladine snage posustale. Međutim, Rusija i Iran su podržali Asada i preokrenuli situaciju. Alep ima veoma važnu ulogu.

"Ako delovi grada koje drže pobunjenici padnu, to će biti važna pobeda za Asada i najveći poraz pobunjenika od početka protesta 2011. godine", kaže Emil Hokajem iz Forin polisija.

Institut za proučavanje rata navodi da bi uspešna ofanziva vladinih snaga oko Alepa ugrozila moral opozicije i izazvala turske strateške ambicije.

Zbog toga su pobunjeničke grupe zatražile pomoć u odbrani grada. Pobunjeničke frakcije objavljuju saveze kako bi pružile jači, kolektivni otpor. Jedna od najvažnijih grupa Ahrar el Šam za vikend je objavila: "Pružamo ruke svim frakcijama sirijske revolucije i izražavamo spremnost na ujedinjenje."

Ipak, ni čvrsto ujedinjeni, pobunjenici ne mogu da obore avione i nemaju tenkove T-90.

Od kada je Rusija počela vazdušnu kampanju, većina napada bila je na gradove koje drže pobunjenici. Neki komandanti veruju da Asad i Rusija žele da primoraju Zapad da bira između Islamske države i Asada.

Za sada, ID čeka rezultat bitke za Alep. Sirijski Kurdi, čiji odnos sa Asadom se može opisati kao ambivalentan, takođe pomno prate situaciju.

Sudeći prema nekim analitičarima, napredak vladinih snaga u Siriji samo će radikalizovati ono što ostane od pobunjeničkih grupa.

Hokajem navodi da bi mogao da se pojavi osećaj izdaje kod pobunjenika. Prošlog meseca, Osama abu Zeid, zvaničnik Slobodne sirijske armije, žalio se da SAD polako napuštaju neutralnu poziciju i da postaju partner u zločinu tako što dozvoljavaju Asadu i saveznicima da ubijaju Sirijce.

Neke pobunjeničke grupe, kao i turski zvaničnici, optužuju Vašington za neuspeh u uspostavljanju mira u Siriji. I u Vašingtonu se mogu čuti slični glasovi.

UN procenjuju da je 40.000 ljudi već napustilo Alep otkad su počele najnovije borbe. Turska, koja već ima 2,5 miliona izbeglica na svojoj teritoriji, kaže da su njeni kapaciteti blizu popunjenosti.

Glavnim saveznicima pobunjenika na severozapadu Sirije, Turskoj, Saudijskoj Arabiji i Kataru, ponestaje opcija. Mogli bi da pošalju oružje u Idlib, ali ta provincija je u velikoj meri pod kontrolom Nusra fronta.

Fabris Balanše iz vašingtonskog instituta spekuliše da bi oni mogli da podrže osnivanje neke nove pobunjeničke grupe ili da pošalju PVO sisteme određenim brigadama, kao i da otvore novi front na severu Libana.

"Pitanje je da li Rijad i Ankara imaju volje da se upuste u tako opasne akcije", kaže Balanše.

Teško je naći bilo koga ko veruje da će se situacija u Siriji poboljšati, a analitičari uglavnom smatraju da će postati još gora.