"Državama Zapadnog Balkana neophodna pomoć oko izbeglica"

Kunders je, posle nezvanične rasprave o izbegličkoj krizi i razmene mišljenja ministara EU s kolegama iz Turske, Srbije, Makedonije i Albanije, naglasio da je bilo važno zajednički razmotriti kako zaustaviti krizu "zato što zabrinutost zbog upravljanja granicama raste".

Na završetku zasedanja Kunders je upozorio da preti opasnost da se nastavi s jednostranim merama postavljanja ograda, ograničavanja broja ulaska i vraćanja pridošlica.

Zvaničnici EU opomenuli su Tursku da ne zatvara granice za izbeglice, s obzirom na to da je na hiljade njih izbeglo iz Alepa. Oko 35.000 Sirijaca na granici čeka da uđe u Tursku.  

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je novinarima rekla da su šefovi diplomatija EU jednoglasno zauzeli stav da je sad poslednji čas da se u potpunosti sprovedu sve odluke i mere koje je je EU prošle godine usvojila da bi zaustavi nekontrolisani masovni priliv imigranata, da se zaštite spoljne granice Evrope i da se razluči jasno ko su izbeglice, a ko migranti bez prava na azil koji moraju da se vrate u zemlje porekla.

"Važno je da su šefovi diplomatija EU s kolegama iz država kandidata za članstvo u EU obavili suštastvenu razmenu mišljenja o upravljanju izbegličkom krizom, za koju delimo odgovornost i zato moramo zajedno naći rešenja, jer, inače, nećemo moći uopšte da nađemo izlaz", istakla je Mogerini.

Visoka predstavnica EU je rekla da je to snažna poruka upućena unutar i izvan EU, budući da evropska integracija posebno zemalja Zapadnog Balkana i Turske ima dodatu vrednost sama po sebi, jer su potrebne zajedničke politike i oruđa da bi se uhvatili u koštac s događajima koji se tiču svih.

"Mi smo", kako je napomenula, "na istom kontinentu, na istom brodu, a zajednički stav svih ministara je bio da sad moraju da se sprovedu u potpunosti i svi elementi odluka i mera koje je EU usvojila prošle godine".

Na pitanje novinara u kojoj meri od mnogih članica EU kritikovane grčke vlasti rade na obećanom postavljanju kontrolnih punktova i obezbeđenju pomorske granice EU prema Turskoj, Mogerini je objasnila da su grčki ministri inostranih poslova i odbrane u Amsterdamu obećali da će sve učinii da se to što pre postigne.

Oni su se, dodala je, žalili da nemaju dovoljnu logističku pomoć EU i ukazali na ogromne probleme zaustavljanja migranata na veoma dugoj i veoma razuđenoj obalnoj i ostrvskoj granici.

Mogerini je navela i da je EU već iz budžeta spremila milijardu od tri milijarde evra podrške Turskoj i da očekuje da turske vlasti, koje su to ponovo obećale, učine opipljive korake da zaustave prolazak migranata, sarađuju s evropskim graničnim vlastima i razbiju moćne mreže krijumčara na turskoj teritoriji.

Federika Mogerini je dodala da vlasti u Ankari već sprovode neke elemente akcionog plana EU-Turska.

"Ako Grčka nije spremna ili sposobna da zaštiti Šengen zonu i ne prihvata pomoć od EU, onda nam je potrebna druga odbrambena linija, a to su očigledno Makedonija i Bugarska", rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto na današnjem sastanku.

Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski izjavio je da bi Poljska trebalo da povuče svoje policajce s Kosova i pošalje ih u Makedoniju da pomognu u zaštiti granice s Grčkom pred izbegličkim talasom.

"Poljska je već poslala pomoć u Sloveniju. Treba razmotriti da li postoji potreba da naši policajci u ovom trenutku budu na Kosovu i da li bi vredelo da se prebace na neku od evropskih granica za koju se zaista treba pobrinuti", rekao je Vaščikovski nakon neformalnog zasedanja šefova diplomatija članica Evropske unije u Amsterdamu, javlja poljska privatna televizija Polsat.

Vaščikovski je poljskim novinarima rekao da je Makedonija zatražila pomoć od Poljske.

Poljski ministar inostranih poslova optužio je Rusiju da su njeni pojačani vazdušni udari oko Alepa pokrenuli novi izbeglički talas iz Sirije ka Turskoj.

Makedonski ministar inostranih poslova Nikola Poposki za poljske medije dodao je da su tri preostale članice Višegradske grupe, Mađarska, Slovačka i Češka poslale na makedonske granice svoje policajce i da se nada da ćeš to učiniti i Poljska.

"Potrebno nam je oko 350 policajaca da pojačamo graničnu stražu. Ima mesta za poljsko prisustvo. Bolje je da uložimo vreme, energiju i ljude u zaštitu granice nego da se mučimo da problemom kada su ti ljudi već u Hamburgu", istakao je Poposki, javlja poljska televizija TVN24.

Kovač: Potrebno evropsko rešenje za fenomen migranata

Hrvatski ministar spoljnih poslova Miro Kovač rekao je da Hrvatska podržava ideju jačanja kontrola na granici između Grčke i Makedonije, što može biti dugoročno održivo rešenje ako Grčka nije u stanju da kontroliše svoju granicu s Turskom, ali da je za to potrebna saglasnost svih zemalja članica EU.

"Mi ćemo se zauzeti za jačanje kontrole granice između Makedonije i Grčke. Predsednik naše vlade prihvatio je ideju slovenačkog premijera Mire Cerara i na tom planu trebamo dalju saradnju", izjavio je Kovač nakon završetka neformalnog sastanka šefova diplomatija zemalja članica EU u Amsterdamu, na kojem je glavna tema bila izbeglička kriza.

Kaže da će sadašnje rešenje u kojem je Hrvatska samo tranzitna zemlja za prolaz izbeglica funkcionisati samo dotle dok velike zemlje, u prvom redu Nemačka, primaju izbeglice.

"Nama je potreban evropski pristup, evropsko rešenje i mi u EU moramo dobro razmisliti o tome kakvi u budućnosti želimo biti prema fenomenu migranata, koliko migranata EU može primiti i gde bi oni bili. Ono što je za Hrvatsku važno jeste da je ona tranzitna zemlja i kao takva funkcionira. Već sam juče rekao da Hrvatska neće biti sabirni centar", rekao je Kovač.

Što se tiče jačanja kontrole na makedonsko-grčkoj granici, Kovač je rekao da Hrvatska na to gleda sa simpatijama, ali da je za to potrebna odluka svih zemalja članica.

"To rešenje mora biti evropskog karaktera, moramo se oko toga svi složiti jer nije dovoljno da to hoće samo Hrvatska, Slovenija i Mađarska. Moramo svi u EU hteti i doneti tu odluku i tek onda ona ima smisla. To može biti prihvatljiva alternativa ako Grčka ne može kontrolisati svoje granice", rekao je Kovač.

Upitan koliko je veliki rizik da se u slučaju zatvaranja granice između Makedonije i Grčke izbeglice upute prema Albaniji i dalje, preko Crne Gore i Hrvatske, prema severu Evrope, on je rekao da to nije izgledan scenario.

"Za sada ne vidimo da je taj scenario realan. U ovom trenutku dobro funkcioniše policijska saradnja. Ako bismo krenuli u zaštitu spoljnih granica, u ovom slučaju između Makedonije i Grčke, onda bi tu granicu osiguravale ne samo hrvatske policijske snage, nego i policija iz drugih evropskih zemalja i onda bismo postigli dugoročno održiv pristup", rekao je Kovač.