Politika otvorenih vrata sve teže odoleva pritiscima

Izbeglički talas se ne zaustavlja, a politika otvorenih vrata prema izbeglicama, u kojoj su prednjačile Nemačka i Švedska, sve teže odoleva pritiscima.

Četrnaestogodišnji Muhamed put do Švedske prešao je sam. U Avganistanu je ostavio roditelje i nekoliko braće i sestara. Sada je u Stokholmu, u hraniteljskoj porodici.

"Trebalo je da mu budemo tranzitna porodica, pa da ide dalje u neki drugi grad, ali mi smo se toliko vezali da sam ja uspela da se izborim da on ostane kod nas", kaže Olivera Savić iz Stokholma.

Savićeva pored trojice svojih sinova, sada brine i o Muhamedu koji je počeo da uči švedski, trenira kung-fu i čeka da nastavi školovanje.

"Država smatra da ovoj deci treba zaštita i podrška kao i svakom drugom, koje treba da ide ili u dom ili u hraniteljsku porodicu", kaže Savićeva.

Zakon je stroži za odrasle. Dok im se ne odobri azil, stariji od 18 godina ne mogu da uče jezik, niti da traže posao.

I u Nemačkoj izbeglički status se čeka u velikim prihvatnim centrima. Nemačku granicu prošle godine je prešlo više od milion izbeglica, među njima 400.000 dece.

"Problem je kako će se oni poslovno sposobni uključiti u privredu i kako ih obrazovati da zarađuju novac, iako veliki magnati smatraju da je to njihova šansa, da će oni dobiti šansu za jeftiniju radnu snagu. Za sada se insistira da te izbeglice nauče nemački, a to nekada nije baš tako lako", kaže dopisnik Politike iz Nemačke Nenad Radičević.

Politika otvorenih vrata Angele Merkel sve teže odoleva pritiscima. Naročito posle nedavnih seksualnih napada u Kelnu.

"Sve se više govori da će se izbeglice iz Avganistana voditi kao izbeglice iz zemlje sigurnog porekla i da bi Avganistanci mogli da budu vraćeni", kaže Radičević.

Napadi na žene, uznemirili su javnost i u Austriji. Prestupnici su i tu uglavnom sveži azilanti.

"Slobode i prava nekih muških azilanata iz muslimanskih kultura počela su da ograničavaju davno stečena prava i slobode žena da same izađu na ulicu. Od prvog januara, promene ustavnog zakona ograničavaju prosleđivanje informacija koje se tiču javnog mira, reda i bezbednosti", kaže dopisnica RTS-a iz Austrije Vesna Knežević.

Iako je u Austriji bar deset puta manje izbeglica zatražilo azil nego u Nemačkoj, veruje se da austrijske institucije još jednu godinu kao što je bila prošla neće preživeti bez ozbiljnijih lomova.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 17. jan 2016, 13:14)
Luka [neregistrovani]

paket

Ajde da se malo prisetimo. Kad je Jugoslavija bila bombardovana, onda je glavni adut NATO-a bio da prikazuju kolonu izbeglica sa Kosova koja se OCIGLEDNO kretala prema Makedoniji, znaci na jug. Nemacka i zapadna Evropa im nisu padali na pamet. Kako to kad su kosovari bas inventivni, a nije im padalo na pamet da idu u Zapadnu Evropu. Ali gledaj cuda, ovi se svi lepo danas pokupise pa pravo u najrazvijenije i najimucnije zemlje. I sad neko da kaze da nije u pitanju namestaljka. Neko je tako perfidno smislio kako da "razbuca " Evropu i u tome ima neverovatnu podrsku evropskih vodecih politicara, dok mi obicne 'gulije' mozemo samo da gledamo u cudu.

(nedelja, 17. jan 2016, 10:56)
anonymous [neregistrovani]

Recite sta hocete

Ovo sto se radi na bliskom istoku je etnicko ciscenje i raseljavanje teritorije kako bi se tukli oko nafte. Uprkos globalnom zagrevanju nafta najveci biznis. Umesto da se sve okrene na struju ali to nije profitabilno.

(nedelja, 17. jan 2016, 09:39)
Nikola [neregistrovani]

Migranti

Polako se budi zdrav razum, političari više neće moći tek tako da donose važne odluke a da ne ispitaju javno mjenje. Merkel je primer jednog takvog državnika. Šteta koju je napravila svojim nepromisnjenim odlukama više i ne može da se sagleda. Jedino sto treba svi da nauče je da su migranti stvorili i konstantno stvaraju velike poteškoće u funkcionisanju jednog demokratskom sistema kakav je u Evropi. Integracija tih ljudi u taj sistem će biti jako tesko ili nikako izvodljiva iz više razloga, neki od njih su: slaba ili nikakva pismenost, nemanje radnih navika, nepoznavanje evropske kulture i vrednosti i apsolutno nikakva želja da se prilagode i integrišu tako da privreda od njih nema baš nikakve koristi.