U Beču postignut dogovor o Siriji

Najkasnije do 1. januara trebalo bi da počnu razgovori između sirijskog režima i opozicije. Do kraja juna 2016. godine trebalo bi da bude formirana vlada nacionalnog jedinstva, posle čega imaju godinu i po da donesu ustav i održe slobodne izbore.

Pregovori o Siriji pod senkom Pariza u bečkom hotelu "Imperial" završena je nova, do sada treća runda diplomatskih razgovora devetnaest zemalja i nadregionalnih asocijacija o putevima za rešenje sirijskog konflikta.

Najvažnije tačke dogovora preneli su na kraju novinarima Džon Keri, američki ministar spoljnih poslova, njegov ruski kolega Sergej Lavrov i specijalni izaslanik glavnog sekretara Ujedinjenih nacija za Siriju, Stafan de Mistura.

Takav "vozni plan" podrazumeva da bi se do kraja 2017. godine Sirija, sa njom i region i Evropa, našli u mirnijim vodama.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun upravo je angažovan oko pripreme posmatračke misije plavih šlemova za Siriju.

Jordan je zadužen za koordinaciju liste terorističkih organizacija Sirije, o kojoj će se uskoro razgovarati u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Pokušaj opstrukcije bečkog skupa?

Verovatno nije slučajno da je do serije terorističkih napada u Parizu došlo u trenutku kada su se u Beču, posle prvih značajnih uspeha, nastavljali visokorangirani diplomatski razgovori o sirijskoj krizi.

U prvim analizama austrijskih medija polazi se od toga da je pokušaj opstrukcije bečkog sastanka verovatan povod za teroristički napad u Parizu.

Na glavnim gradskim tačkama u Beču vladaju od petka pojačane mere bezbednosti, uz specijalnu zaštitu svih francuskih institucija i kontrole u metrou.

Beč sada i pre dve nedelje, kada se održavala prethodna runda diplomatskih razgovora, izgleda kao dva grada.

Od petka se razgovaralo u tri grupe o tri teme: opozicija, teror i humanitarni angažman.

Od svega je jasno samo šta je teror - snage Islamske države i El Nusre.

Već je manje jasno koje sirijske grupacije, a ima ih preko dvesta, pripadaju opoziciji, a koje terorističkoj mreži.

Takođe je otvoreno pitanje kakav humanitarni paket zaustavlja izbeglički talas iz Sirije, a da istovremeno nije i politički program koji bi dao prednost rusko-iranskim, američko-evropskim, izdvojenim turskim ili nepomirljivim saudijsko-zalivskim interesima.

Nevolja sa bečkim diplomatskim razgovorima nije u tome da su oni neefikasni - naprotiv, pre dve nedelje su pokazivali optimističnu dozu jedinstva.

Nevolja je da se problemi koji se centrifugalnom silom rađaju iz sirijskog rata puno brže množe, nego što su međunarodni akteri spremni i sposobni da uopšte dođu do njihove definicije, još manje zajedničke.

Petak trinaesti, bio je za Pariz ne samo dan ne samo krvavih, već i bizarnih momenata.

U francuskoj metropoli su se našli ministri spoljnih poslova Nemačke Štajnmajer i Francuske Loren Fabius, kako bi, dan pre odlaska u Beč, dogovorili blisku kooperaciju dva nacionalna centra za brzu reakciju.

Tom prilikom se hvalio dosadašnji doprinos u podizanju bezbednosti nemačkih i francuskih građana i diplomata u inostranstvu. Ni sat posle toga, počeo je pakao.

Užas iz Pariza deluje i u Beču: danas je uz veliku pompu trebao da bude otvoren tradicionalni božićni sajam, ali je otkazan. Kao u nekom holivudskom filmu, strah je ukrao Božić.

Jedino što svetska diplomatija sada može, jeste da ne posustane, već udvostuči napore za postizanje rešenja. Ako se to ne dogodi, neko u tom krugu igra dvostruku igru.

Pres-konferencija Kerija i Lavrova je, barem u prvom delu, odašiljala snažne signale da je međunarodna zajednica, posle događaja u Parizu, odlučnija neko ikada da zaustavi krvoproliće u Siriji i njegov razorni uticaj na region i Evropu.

U drugom delu, jasno je da glavne prepreke ka postizanju rešenja - pre svega Asadova sudbina - i dalje ozbiljno blokiraju put ka trajnom rešenju.