Zločin kao kolateralna šteta

Dvadeset dvoje civila, ranjenika i lekara, među njima i troje dece, poginulo je u američkom bombardovanju bolnice u avganistanskom gradu Kunduzu. Amerikanci su priznali grešku i izvinili se. Predsednik SAD izjavio je saučešće, vojni vrh najavio tri nezavisne istrage. "Lekari bez granica" ne veruju, traže nezavisnu arbitražu međunarodne komisije.

Amerikance ne opravdava ni što su Avganistanci tražili akciju, navodno, jer je u bolnici bilo i ranjenih talibana. Čak i komandant američkih snaga u Avganistanu priznaje da su pre napada, morali da provere ko je meta.

"Radi se o medicinskom objektu koji u međunarodnom pravu uživa posebnu zaštitu, mnogo veću i obuhvatniju nego zaštita civilnih objekata. Ovde se ne može govoriti o koleateralnoj šteti", kaže Vesna Knežević Predić sa Fakulteta političkih nauka.

Kolaterlana šteta - orvelovski termin, kako ga naziva Si-En-En, može da se upotrebi kada je cilj prvenstveno vojni. Čak i tada, pod jednim uslovom.

"Kolateralne žrtve ne smeju da budu neproporcijalno veće u odnosu na ono šta je vojna prednost", kaže Ivan Jovanović, stručnjak za međunarodno krivično pravo.

Nije ratni zločin, već incident u magli rata. To je objašnjenje senatora Mekejna za bombardovanje bolnice. Neubedljivo. Kada je cilj medicinski objekat, broj poginulih, sabira se sa brojem onih kojima je pomoć mogla biti pružena da lekari nisu stradali.

Lekari bez granica, i zato, traže međunarodnu arbitražu. Pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu? Teško. SAD nisu potpisnice Rimskog statuta kojim je ustanovljen. Istraživač američke Heritidž fondacije Stiven Grouvs smatra da tako treba i da ostane.

"Rimski statut stvorio je instituciju sa ozbiljnim nedostacima. Nema garancija protiv političke manipulacije, zatim, sa nadležnostima koje ne potpadaju pod ingerencije Saveta bezbednosti i narušava nacionalni suverenitet jurisdikcijom nad državnim i vojnim zvaničnicima. Međunarodni krivični sud i dalje je ozbiljan izazov za američki suverenitet i nacionalne interese. Sjedinjene države zato s pravom preduzimaju mere da zaštite svoje vojno osoblje, zvaničnike i državljane", navodi Grouvs.  

U Hagu bi ipak mogli bi da se nađu, ako se ustanovi da nisu u stanju ili nisu voljni da kazne odgovorne za kršenje međunarodnog prava, kažu stručnjaci.  

"Koliko je verovatno da bi u nekom od ovih slučajeva u kojima evidentno postoji kršenje, međunarodni krivični sud ili bilo koja druga međunarodna institucija došla do zaključka da SAD nisu u stanju ili nisu voljne da sankcionišu kršenje? To je stvar, ovako, o kojoj  i ne moramo mnogo da razmišljamo, odgovor je dosta jasan", kaže Vesna Knežević Predić.

Amrikanci su se još jednim instrumentom zaštitili od međunarodne odgovornosti. Bilateralnim sporazumima garantuju izuzeće državljana SAD iz jurisdikcije MKS.

Ipak, makar formalno, mehanizama ima. Amerika je potpisnica Ženevskih konvencija i Dopunskog protokola koji predviđa formiranje komisije nadležne da ustanovi činjenice, na inicijativu neke od država potpisnica.

"Nažalost, do sada ta komisija nije imala mnogo posla", kaže Vesna Knežević Predić.

A posla bi, uvereni su pravnici, bilo da se Komisija bavila, što navodnim kolateralnim štetama, što greškama prilikom američkih intervnecija od Vijetnama, preko Iraka, Sudana, do bombardovanja Jugoslavije. Bil Klinton izvinio se zbog rušenja kineske ambasade i nazvao ga nesrećnim slučajem

Niko se nije izvinio za smrt trogodišnje Milice Rakić, najmanje 14 stradalih u vozu u Grdeličkoj klisuri, niti za naših 16 kolega - ubijenih u bombardovanju RTS-a. Ni za njih, niti za ijednu drugu civilnu žrtvu NATO bombardovanja niko nije odgovarao.

Među pravnicima i uverenje da hrvatskom generalu Antu Gotovini nije presuđeno za neselektivno bombardovanje jer bi u suprotnom to bio presedan koristan za buduću sudsku praksu.

"Po kojoj bi i američki generali, odnosno oficiri ali i generali i visoki oficiri drugih vojski koji takođe učestvuju u ratu u svetu mogli da lakše odgovraju ili da uopšte odgovaraju slično ovom u Kunduzu", kaže Ivan Jovanović.

U slučaju bombardovanja bolnice u Avganistanu, pravnici veruju da bi odvojeno trebalo posmatrati odgovornost Sjedinjenih država i pojedinaca koji su naredili i izvršili. Teško je poverovati da će se Americi suditi, ali što se tiče njenih državljana, sve je, očito, isključivo u rukama američkih sudova.