Dogovor u EU o ubrzanoj deportaciji ilegalnih migranata

"Veće stope deportacije bi trebalo da posluže za odvraćanje ljudi od ilegalne migracije", zaključili su ministri unutrašnjih poslova zemalja EU na današnjem sastanku, na kojem je odobrena i neka vrsta pritvora za one za koje se proceni da bi mogli da pobegnu pre deportacije, prenosi Tanjug.

Dogovor, takođe, predviđa veću pomoć afričkim i drugim siromašnim državama, uključujući i putem budžeta za pomoć, kako bi one prihvatale povratak svojih građana kojima nije dopušten ostanak u Evropi.

Ministrima policije i pravde kasnije su se pridružili ministri spoljnih poslova i delegacije balkanskih zemalja, Turske, Jordana i Libana, radi razgovora o smanjenju priliva izbeglica koji je podelio članice EU u vezi s pitanjem kako obezbediti spoljne granice Unije i podeliti teret prihvata izbeglica.

EU susednim zemljama nudi novčana sredstva koja bi im pomogla da dočekaju Sirijce i traži veću saradnju na kontroli migracije.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je na konferenciji za novinare da rešenje za migrantsku krizu mora da se nađe u zajedničkom radu i demantovala da EU pokušava da prebaci odgovornost na zemlje Zapadnog Balkana.

"Svi smo u istom čamcu, imamo zajedničke probleme i tražimo zajednička rešenja", rekla je Mogerinijeva novinarima nakon prvog dela večerašnje zajedničke sednice ministara pravde i policije zemalja članica EU i država Zapadnog Balkana u Luksemburgu.

Visoka predstavnica je podsetila da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji okončani relativno nedavno i da to ima dobre i loše strane.

"Dobro je to što je ljudima još sveže u sećanju kako je to biti izbeglica, pa su stoga spremni da pomognu, a loše što sećanja na rat izazivaju tenzije među susedima", rekla je Federika Mogerini i dodala da je zajedno sa komesarom za susedsku politiku i proširenje Johanesom Hanom uporno radila da se te tenzije smanje.

"Saradnja nije bila savršena, ali zahvaljujući politici proširenja i regionalnoj saradnji imamo okvir i dobru startnu poziciju da se ona popravi", istakla je Mogerinijeva.

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn izjavio je da je večerašnji sastanak bio istorijski, jer su se prvi put oko stola okupili ne samo ministri iz EU, nego i sa Zapadnog Balkana, Turske, Jordana i Libana.

"Imamo okvir za solidno partnerstvo, a ovo je prilika da ga konsolidujemo", rekao je Aselborn, dodajući da je cilj večerašnjeg sastanka da se donesu mere za jačanje kapaciteta tranzitnih država za prihvat izbeglica, poboljšanje sistema azila i bolja kontrolu granica.

Mogerinijeva je istakla da je EU spremna da deo pomoći za izbeglice iz rata u Siriji u zemljama u neposrednom okruženju te zemlje preusmeri ka Zapadnom Balkanu.

U te svrhe već je osnovan fond vredan 500 miliona evra, a visoka predstavnica je rekla da očekuje da individualne članice daju dodatne donacije, tako da bude dostignuta ukupna suma od milijardu evra.

Iako je sastanak trebalo da bude završen večeras, ministri su nakon zajedničke konferencije za medije Mogerinijeve i Aselborna nastavili rad.

Dačić: Srbija jedna od najugroženijih zemalja

Šef srspke diplomatije Ivica Dačić izjavio je u Luksemburgu da je neophodno što pre, na nivou EU, dogovoriti sveobuhvatno, održivo rešenje za migrantsku krizu, koje će uključiti i tranzitne zemlje na zapadnobalkanskoj ruti, prenosi Tanjug.

Istakao je da je u ovom momentu Srbija jedna od najugroženijih zemalja, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Od početka godine je, kaže, registrovano više od 200.000 iregularnih migranata, od kojih je oko 600 zaražilo azil. Dodaje da ih u poslednje vreme i do 5.000 dnevno uđe na teritoriju Srbije.

Iako je za sada pozitivno ocenjen odnos Srbije prema migrantskoj krizi, teret koji je na našoj zemlji je sve veći, ukazuje Dačić i podseća da se Srbija već dve decenije nosi sa velikim brojem izbeglica iz BiH i Hrvatske.

"U ovom momentu ih je 35.000, a uz njih, zbrinjavamo još 200.000 interno raseljenih lica sa KiM, dok se 300.000 nalazi u procesu integracije. Za zemlju naših kapaciteta to je ogroman teret", naveo je ministar istakavši da će Srbija aktivno učestvovati u sprovođenju svega o čemu se u Luksemburgu postigne dogovor.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović rekao je da je važno je što pre dati odgovor na pitanje šta će se dogoditi sa onima koji ne ostvare pravo na azil u zemljama EU, kao i na koji način i gde ih vraćamo.

"Srbija nije u mogućnosti da kaže - da, prihvatićemo sve koje nam vraćaju u zemlju, jer su svi koji su stigli do Nemačke balkanskom rutom morali da prođu kroz našu zemlju", rekao je Stefanović.

"Za nas nije prihvatljivo da budemo država u koju će se oni koji ne dobiju azil vraćati, a da mi nismo u mogućnosti da te ljude uputimo u zemlje u koje su ušli pre naše. U slučaju takvih odluka, moraćemo da preduzmemo sve neophodne mere kako bi zaštitili naše nacionalne i bezbednosne interese", naglasio je Stefanović.

Ponovio je da se Srbija ne može potcenjivati i da joj se „nudi neuporedivio manje pomoći u odnosu na naše komšije". "Moram naglasiti da to nije adekvatna i stimulativna politika za naš dosadašnji rad i trud", poručio je Stefanović.

Ministar je takođe istakao da EU mora dati jasan odgovor na pitanje koliko migranata Evropa može da primi, koliko njih će moći da se nastani u EU, kao i na pitanje ko su ekonomski migranti i koji su kriterijumi koji ih odvajaju od onih koji imaju pravo na azil.