Migrantska kriza udar na evropski budžet

"Zatražili smo od Evropske komisije da napravi ekonomsku i finansijsku analizu uticaja koji izbeglička kriza ima i koji može imati", rekao je ministar finansija Luksemburga, Pjer Gramenja, posle sastanka sa svojim evropskim kolegama, prenosi Beta.

Neke države-članice oklevaju da učestvuju u planu Evropske komisije za raspodelu 160.000 izbeglica koje su stigle u Evropu kroz zemlje na granicama EU, savladane njihovim prilivom - Mađarsku, Italiju i Grčku.

"Lukemburško Predsedništvo EU je pozvao Komisiju da sastavi analizu da bi procenila da li se izbeglička kriza može smatrati vanrednom okolnošću po pravilima Pakta za stabilnost i rast", dodao je on.

Po pravilima EU, zemlje-članice mogu u slučaju izuzetnih okolnosti odstupiti od čvrstog budžetskog okvira Pakta za stabilnost, te njihov budžetski deficit može biti veći od dopuštenog.

"Komisija je čuvar svih sporazuma i ona će, kao i uvek, primenjivati pravila Pakta za stabilnost i rast u svim državama članicama na dosledan način, uzimajući u obzir sve faktore koje treba uzeti u obzir", rekao je evropski komesar za ekonomske poslove, Pjer Moskovisi.

"To će biti učinjeno na vreme", dodao je on. Neke evropske zemlje traže popuštanje fiskalnih pravila zbog posledica migracione krize - Austrija, Italija i Irska.

Evropska investiciona banka je takođe pokazala spremnost da pomogne prevazilaženje krize. "EIB je fleksibilno davala hitnu pomoć tokom elementarn ih nepogoda. Mi to možemo i moramo učiniti i u vreme sadašnje humanitarne krize", rekao je njen predsednik Verner Hojer.

Hojer je rekao da bi EIB mogla pomoći državama-članicama da finansiraju infrastrukturu za prijem i pomaganje izbeglicama na dostojanstven način, posebno za stanovanje i školovanje.

Iako izbeglice i dalje stižu u Evropu, zemlje EU se bore da nađu zajedničko rešenje ove krize, dok se za njihov prijem zalaže pre svega Nemačka.