Pojedinim članicama EU kazna prihvatljivija od izbeglica

Podizanje žice, numerisanje izbeglica, pa i optužbe da podrivaju hrišćansku Evropu samo su ljutile stare članice EU. Ali odbijanje da prime svoju kvotu izbeglica moglo bi da dovede do ozbiljnije, finansijske kazne za Višegradsku četvorku.

Novi plan EK podrazumeva kazne. 6.000 evra po izbeglici kojoj je uskraćeno gostoprimstvo. Ako prođe, toliko bi morala da plati država članica koja odbije sistem kvota. Prethodni predlog, od kojeg se takođe očekivalo da donese jedinstvenu evropsku politiku, mađarski premijer odbacio je kao potpuno lud - bez posledica.

"Čini se da EU najveću slabost pokazuje upravo u kaznenom segmentu, odnosno nema mogućnosti da prisili zemlje članice da se povinuju određenim pravilima koje na nivou Brisela donosi", kaže Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.

Brisel zna za vaspitne mere. Zbog korupcionaških afera Bugarskoj su uskraćeni eu fondovi, a Slovenija je morala da plaća. Najdrastičnija mera je da se država članica, zbog nepoštovanja zajedničke regulative, nađe pred Evropskim sudom pravde.

"Ukoliko evropski sud pravde presudi na štetu te države to predstavlja višestruku štetu za nju, to je moralna šteta, nije dobro po ugled da bude na sudu, a ona povlači i finansijske posledice, može i da plati kaznu za kršenje evropske regulative", kaže Nataša Dragojlović iz Evropskog pokreta.

Evropa radi sporo, iako vreme ne radi za nju. Izbeglička kriza pokazuje institucionalne slabosti, ocenjuju stručnjaci.

"Dablinski sporazum je nešto što je prvo Orban odbio da sprovodi. U tom segmetnu je postojala mogućnost da Mađarska izgubi pravo glasa u Savetu EU, međutim do toga nije došlo", kaže Joksimovićeva.

Kakve su onda šanse novog predloga Evropske komisije?

"Možemo očekivati da se odluka donese u Evropskom parlamentu, a da se ne donese u nacionalnom parlamentu zemlje koje se ovom predlogu protive", kaže Dragojlovićeva.

Nekome bi kazna možda bila prihvatljivija od izbeglica. Ali to svakako ne bi bilo u skladu sa proklamovanim načelima unije koja su isti ti nacionalni parlamenti ratifikovali.