EU: Izbeglicama po 6.000 evra i moguće dovođenje porodice

To je rečeno novinarima u Briselu u očekivanju da sutra predsednik Evropske komisije (EK) Žan-Klod Junker objavi "sveobuhvatni plan za imigraciju" i hitno rešavanje sadašnjih velikih nevolja s prilivom stotina hiljada izbeglica iz ratova i ekonomskih migranata iz Azije i Afrike, prenosi Beta.

U isto vreme, izjava zvaničnika u Berlinu da će Nemačka idućih godina primati pola miliona izbeglica godišnje bacila je novo svetlo na izbegličku krizu, koja je uzdrmala EU.

Planom EK sve članice EU treba da se obavežu da će primiti određenu kvotu izbeglica, uz uspostavljanje sabirnih centara za kontrolu i popis izbeglica i migranata na spoljnim granicama Unije.

Znatno će, međutim, biti pooštreni uslovi za azil koji mogu dobiti samo "političke izbeglice" iz ratova i progona, dok "ekonomski migranti" koji dolaze u EU da bi rešili svoje ekonomsko-socijalne probleme neće moći da dobiju dozvolu za boravak u Uniji.

Te mere znače i da će svim azilantima sa Zapadnog Balkana biti uskraćen boravak u EU, pa će zato, uz Srbiju, Makedoniju i Bosnu, na spisak "bezbednih zemalja", gde nema ratova, političkih progona i u kojima postoji vladavina prava, biti stavljeni i Albanija, Crna Gora i Kosovo.

Izvori EU nisu želeli da se osvrću na izjavu nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela da će Nemačka nastojati da idućih godina prima po 500.000 izbeglica i kritike nekih članica Unije da je Berlin jednostranom odlukom o prijemu talasa izbeglica narušio "šengenski prostor", ali su rekli da Nemačka ima pravo da sebi obezbedi potrebnu radnu snagu i iz područja izvan EU.

Prethodno je "gazda nemačkih gazda", šef Udruženja nemačkih industrijalaca Ulrih Grilo stavio do znanja da izbeglice iz ratova naročito iz Sirije, među kojima ima mnogo onih koji su obrazovani i stručni, sve treba primiti i da će njima posao biti odmah obezbeđen posebno u sistemu pošte i nemačkih železnica.

Velika razmimoilaženja, međutim, oko toga kako rešiti izbegličku krizu i dalje postoje naročito između članica na istoku i zapadu Unije, a prema istraživanju EU, 38 odsto evropskih građana smatra da je kriza s izbeglicama i ekonomskim migrantima najveći problem u Uniji, uz nezaposlenost.

Višemesečno oklevanje i nesloga među državama EU u vezi s tim kako se izboriti s talasom izbeglica takođe su izazvali veliku odbojnost u nekim članicama Unije, naročito prema muslimanskim izbeglicama i dali novi zamah političkim snagama krajnje desnice u Evropi, koje su negde i na vlasti u zemljama evropske dvadesetosmorice.

Tako je druga po snazi opoziciona stranka u Francuskoj Nacionalni front u jasnoj nameri da pridobije veći upliv među potencijalnim glasačima, iznela tvrdnju da Nemačka masovnim prihvatanjem izbeglica želi da dobije "robovsku radnu snagu... i obori nadnice".

Čelnici Francuske i Nemačke, Fransoa Oland i Angela Merkel, naglasili su da Evropa neće odustati od svoje civilizacijske i demokratske vrednosti, što je davanje azila izbeglicama iz ratova i političkih i verskih progona, ali će obustaviti i vraćati pridošlice koje nastoje da ilegalno dođu u EU, što znači da prethodno nemaju obezbeđen posao i prihode.

Nemačka kancelarka Merkel i predsednik Oland saopštili su da sve članice EU zato moraju da prihvate obavezne kvote za raspodelu dosad pridošlih izbeglica.

Prema nacrtu rešenja koje nudi EK, od ukupno 160.000 izbeglica, oko 40.000 njih primila bi Nemačka, 31.000 Francuska, dok bi recimo Poljska, iako je pristala da primi samo 2.000, morala da prihvati 12.000, Hrvatska 1.100, Slovenija 1.000, Malta 300 izbeglica.

Mađarska, Grčka i Italija, gde je dosad došao najveći deo talasa izbeglica, bile bi izuzete iz ove obaveze.

Oland je sinoć izjavio da bi bez tog mehanizma obavezne preraspodele "eksplodirala zajednička politika EU" i da bi to bez sumnje bio kraj šengenskog prostora i povratak na nacionalne granice.

"A da li se misli da bi vraćanje nacionalne granice bio željeni odgovor?", zapitao je francuski predsednik i odlučno naglasio da to nikako ne bi bilo rešenje "jer je nama potrebna Evropa, a Evropi je potrebna i solidarnost i odgovornost".

Fajman za hitan samit EU i solidarnost

U međuvremenu, austrijski kancelar Verner Fajman zatražio je hitno održavanje Samita EU na temu izbegličke krize i ističe da ozbiljno razmatra predlog za vezivanje prijema izbeglica sa finansijskim dotacijama.

Fajman je, nakon sednice vlade, rekao da bi Samit EU trebalo da se održi što pre, nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova. Takođe je ponovio zahtev za solidarnošću u EU i predložio povezivanje finansijskih dotacija za fer raspodelu izbeglica.

Od Samita EU Fajman, kako kaže, ne očekuje nikakva "patent rešenja" niti jednostavne odgovore, ali Unija mora da koordinira svoju podršku UNHCR-u, kao i političke korake na međunarodnom nivou i, naravno, raspodelu azilanata.

Preneo je da o prijemu izbeglica postoji "teška diskusija", podvukavši da je za EU neprihvatljivo da pojedine zemlje, samo zato što lično nisu pogođene, ne učestvuju u zajedničkom rešenju.

Zbog toga, kako je istakao, on ozbiljno razmatra predlog da se finansijski zahtevi iz zemalja članica vežu za ispunjavanje obaveza prema izbeglicama.

"Pojedine zemlje očigledno treba podsećati da je azil ljudsko pravo", kritikovao je Fajman pre svega mađarske susede i dodao da se ne smeju podizati zidovi protiv ratnih izbeglica.