Stratfor: Izmene Šengenskog sporazuma ugrozile bi samu EU

"Zemlje članice će u narednim godinama tražiti da im se daju povećana ovlašćenja i diskrecija u pogledu ponovnog uvođenja graničnih kontrola. Članice EU u severnoj Evropi će se takođe zalagati za suspenziju ili čak isključenje zemalja na spoljnim granicama EU za koje se smatra da ne uspevaju efikasno da kontrolišu granice", navodi se u analizi Stratfora koja je u celosti objavljena na portalu Euraktiv.

Dodaje se da će kao posledica toga nove članice EU će teško moći da uđu u Šengensku zonu, dok će otpor dela zemalja da u Šengen prihvate države poput Rumunije i Bugarske, koje su u Evropskoj uniji skoro deceniju, ali još čekaju da se priključe Šengenskom prostoru, postati sasvim uobičajena stvar, prenosi Beta.

"Čak i ukoliko izostane prava reforma Šengenskog sporazuma, zemlje članice će nastaviti da povećavaju policijske kontrole na železničkim i autobuskim stanicama i na aerodromima", navodi se u analizi, uz podsećanje da više zemalja već primenjuje povremene policijske kontrole na vozovima i autobusima i ocenu da će ta praksa će verovatno biti sve rasprostranjenija.

U analizi se ističe se da, iako se Šengenski sporazum ne može poistovetiti sa načelom slobodnog kretanja, budući da svaki građanin EU ima pravo da prelazi u druge članice i u njima boravi nezavisno od toga da li postoje granične kontrole ili ne, slabljenje tog sporazuma može da naškodi načelu slobodnog kretanja.

"Šengenski sporazum je napravljen da ojača slobodno kretanje ljudi i stvori kontinent bez granica. Reforme Šengenskog sporazuma do kojih će verovatno doći naškodiće tom osnovnom načelu", navodi se u analizi.

Dodaje se da bi to moglo da vodi ka narušavanju i drugih sloboda koje su u osnovi integracija.

"Najveća pretnja Evropskoj uniji kao posledica ograničenja slobodnog kretanja ljudi bilo bi slabljenje slobodnog kretanja robe, a to bi moglo da označi kraj Unije u sadašnjem obliku", upozorava se u analizi.

Kao najznačajniji uzroci za promene, navode se slaba privreda i pojačani priliv izbeglica, uz objašnjenje da su i Šengenski sporazum, kao i zona evra, primenjivani 1990-ih godina, u trenutku kada su postojali izgledi za trajni ekonomski prosperitet, a Hladni rat bio je okončan, pa su zemlje članice bile voljne da se odreknu suvereniteta u nekim oblastima.

"Ovo nije prvi put da se preispituje Šengenski sporazum, ali vlade i političke grupe širom Evrope, usled kombinacije rastućeg broja tražilaca azila, jačih nacionalističkih partija (koje su posledica nedovoljno jake ekonomije) i krhkog ekonomskog oporavka, traže promenu, a u nekim slučajevima i poništavanje Šengenskog sporazuma", zaključuje se u analizi Stratfora.