Mogerini: Ako se zatvorimo za izbeglice, nismo više Evropa

Nijedna zemlja, ističe Mogerini, ne može sama da se suoči sa ovim izazovom, i svaka država mora obaviti svoje deo, kako bi ga zajedno savladali, prenosi Tanjug.

"Potreban je odgovor EU, koji zahteva saradnju na najvišem nivou država Unije sa partnerima. Spremni smo da povećamo našu podršku i finansijsku pomoć i našim partnerima pomognemo u daljoj izgradnji kapaciteta, jačanju graničnih kontrola i borbu protiv krijumčara ljudi.

Isto tako je bitno da naši partneri urade svoj deo posla u savladavanju krize", poručila je Mogerini u autorskom tekstu koji objavljuje bečki dnevnik Standard.

Suviše često, prema njenim rečima, je evropska debata o migraciji bila povezana sa pripisivanjem krivice.

"Umesto da međusobnog optuživanja, trebalo bi da radimo na zajedničkom rešenju. To se ne može dalje odlagati, jer život i dostojanstvo ljudi su u pitanju, poručila je Mogerini.

Mnogi beže od rata, siromaštva. Ne radi se ovde o otvaranju granica EU, ali imamo odgovornost prema tim ljudima. Evropske kapije ne mogu ostati zatvorene za izbeglice. Ako se to desi nismo više Evropa", smatra Mogerini.

Mogerini je ocenila da će savladavanje krize biti važan test za zemlje EU, ali i države zapadnog Balkana i njihovu evropsku perspektivu.

"EU i zemlje zapadnog Balkana dele isti prostor i zajedničke ciljeve. Uvereni smo da možemo zajedno deliti i evropsku budućnost", dodala je Mogerini.

"Sporazumi Beograda i Prištine prekretnica u odnosima"

Evropska komesarka za spoljnu politiku i bezbedost EU rekla je da je integracija jugoistočne Evrope u EU od velikog značaja za Uniju i region Balkana, a da bi se to dogodilo nacionalne vlade treba da se odreknu rivaliteta i koncentrišu se na zajedničke, regionalnu saradnju i dalje približavanje EU.

Mogerni je napomenula da su sporazumi, potpisani tokom poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu prekretnica u odnosima Srbije i Kosova i upućuju snažan signal celom regionu.

Evropska komesarka je u autorskom tekstu istakla da je samit o Zapadnom Balkanu, koji je u četvrtak održan u Beču, organizovan u odlučujućem trenutku po razvoj odnosa Srbije i Kosova, dijaloga Beograda i Prištine, koji podržava EU.

Četiri sporazuma, koji su potpisani tokom poslednje runde dijaloga, - o energetici, telekomunikaciji, osnivanje Zajednice srpskih opština i obnavljanje slobode kretanja, odnosno ponovnom otvaranju mosta u Mitrovici - predstavljaju prekretnicu u odnosima "dve zemlje" i upućuju snažan signal celom regionu, rekla je Mogerini.

"Zemlje Zapadnog Balkana, koje imaju jasnu evropsku perspektivu, su najbliže EU, i to ne samo u vezi svog geogrrafskog položaja, već zbog vrednosti i ciljeva. Građani regiona teže ka boljim socijalno ekonomskim uslovima, snažniju pravnu državu i bolju povezanost zemalja sa susednim državama, kao i EU.

Posebno mladi tragaju zanovim perspektivama i žele da ostvare svoje nade na obrazovanje, radna mesta i bezbednu osnovu za porodice", istakla je ona u komentaru.

Da bi se postigao dalji napredak, kako naglašava, bitno je da nacionalne vlade po strani ostave rivalitet i koncentrišu se na zajedničke interese, to jest regionalnu saradnju i dalje približavanje EU.

Odlučujuća poboljšanja u Bosni i Hercegovini početkom godine, kao i u Makedoniji, te i napredak u dijalogu Beograda i Prištine pokazuju put u ispravnom pravcu, istakla je Mogerini.

Napredak u vezi bolje povezanosti je dobar primer i pokazuje da zemlje regiona preuzimaju u svoje ruke odgovornost za dalji razvoj.

Šefovi držana i vlada tih zemalja, navela je mogerini, dokazali su kako političku volju, tako i rukovodeću odgovornost i svoje nesuglasice su ostavili iza sebe.

"Oni su izgradili mostove, i to ne samo od kamena i metala, već i mostove mira i pomirenja", istakla je Mogerini.

EU je, prema njenim rečima, spremna da i u budućnosti podržava dogovore koje doprinose rešavanju postojehih konflikata u regionu, ali je za to potrebno da politička volja postoji u glavnim gradovima pogođenih država.