Normandijska četvorka za sprovođenje sporazuma iz Minska

To je prvi zajednički telefonski razgovor nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske, Rusije i Ukrajine od 30. aprila, prenosi Beta.

Razgovor je održan nakon što su vlasti u Kijevu najavile ustavne reforme koje predviđaju veću autonomiju za područja na istoku Ukrajine pod kontrolom proruskih pobunjenika.

Zapad smatra te reforme velikim korakom u političkom rešavanju sukoba u kojem je od aprila 2014. poginulo 6.500 ljudi.

"Ta dinamika reforme treba da bude nastavljena kako bi sve mere predviđene mirovnim sporazumom iz Minska bile primenjene do kraja godine, među kojima lokalni izbori", navodi se u zajedničkom saopštenju četiri visoka zvaničnika.

Napredak u političkom procesu treba da ide zajedno sa strogim poštovanjem ostalih obaveza u oblasti bezbednosti, dodali su zvaničnici.

Te mere moraju da budu sprovedene što pre kako bi se nastavilo povlačenje tenkova i lakog naoružanja i deminiranje zone Širokin na istoku Ukrajine.

Zvaničnici su istakli značaj "centralne uloge" koju igra Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u proveri primene primirja od 15. februara kao i povlačenja teškog naoružanja s prve linije fronta.

Ruske vlasti su ranije danas osudile nacrt ustavnih reformi u Ukrajini, prema kojem će veću autonomiju dobiti područja pod kontrolom proruskih pobunjenika, ocenjujući ih kao parodiju ukrajinskih vlasti.

"Nacrt reforme je pripremljen bez učešća pravih predstavnika Donjecka i Luganska i nisu izeti u obzir interesi jugoistočne Ukrajine", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova.

Dodaje se da "parodiju predstavlja pokušaj da se to predstavi kao ispunjavanje obaveza u skladu s mirovnim sporazumom" iz Minska, postignutom u februaru.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je početkom jula predstavio predlog za promenu Ustava koji vodi jačanju vlasti regiona.

Taj predlog su odmah kritikovali proruski aktivisti na istoku Ukrajine, jer te reforme ne potvrđuju polu-autonomni status tog regiona.

Ukrajinski parlament juče je raspravljao o tom nacrtu ustavnih reformi prema kojem će biti proširena ovlašćenja lokalnim i regionalnim vlastima ali nije potvrđen status polu-autonomije teritorija pod kontrolom proruskih snaga.

Prema tesktu reforme, taj poseban status može samo da odredi poseban zakon i to samo za period od tri godine, ne duže.

"Decentralizacija" i "specijalni status" regiona Donjecka i Luganska predviđeni su prema sporazumu u Minsku, koji je postignut uz posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoaa Olanda u prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina.

U ratu pobunjenika i ukrajinskih snaga od aprila 2014. je poginulo više od 6.500 ljudi. Uprkos primirju koje je na snazi od 15. februara, oružani incidenti su svakodnevni u istočnoj Ukrajini.