Zahtev iz Dume da se razmotri nezavisnost baltičkih zemalja

Poslanici su tražili da se preispita legalnost priznanja nezavisnosti tri države o čemu je akt doneo Državni savet formiran od strane tadašnjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, septembra 1991, prenosi Beta.

Dvojica poslanika vladajuće Jedinstvene Rusije su u svom zahtevu ukazali da taj savet nije imao ovlašćenja za priznavanje nezavisnosti drugih država Sovjetskog Saveza.

Kancelarija glavnog tužioca Rusije saopštila je da je primila zahtev poslanika, ali je ocenila da nema izgleda da zakonitost odluke bude osporena.

"U ovom konkretnom slučaju jasno je da pitanje nema zakonske izglede, ali mi smo u obavezi da razmotrimo sve zahteve bez obzira na njihov sadržaj"”, rekla je portparolka Marina Grindeva, prenela je agencija Tas.

Zahtev je uzburkao duhove u trima baltičkim republikama, koje su sada članice Evropske unije i NATO.

Potez je, takođe, naširoko tumačen i kao dokaz ruskih agresivnih težnji prema baltičkim republikama, a sve u kontekstu tekućeg velikog zaoštravanja na relaciji Rusija-Zapad povodom situacije u Ukrajini.

Povodom zahteva poslanika reagovala je litvanska predsednica Darija Gribauskajte, ističući da "niko nema prava da preti nezavisnosti" njene zemlje, prenela je agencija AFP.

Šef litvanske diplomatije Linas Linkevičijus ocenio je da je reč o provokaciji i izrazio nadu da će ova "besmislena akcija" biti zaustavljena. 

Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov odbacio je potez kao besmislen.

"Iskreno, imam problem da shvatim smisao ovoga", rekao je Peskov, dodajući da Kremlj nije imao saznanja o ovom potezu dvojice poslanika.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je negirao da je išta znao o ovoj inicijativi.

"Sve što ja znam je da imamo dipomatske odnose i međudržavne ugovore sa baltičkim republikama, i tome nemam šta da dodam", naglasio je on.