Erdogan: Moskva prvo da objasni Krim, pa da priča o Jermenima

Predsednik Turske Tajip Erdogan je rekao da "to nije prvi put da Rusija upotrebi reč genocid govoreći o tom događaju" i da je lično tužan što je Putin tako postupio", prenosi Rojters.

"Očito je ono što se događa u Ukrajini i Krimu. Rusi bi prvo trebalo to da objasne, pre nego što nazovu genocidom ono što se desilo u Otomanskom carstvu", rekao je predsednik Turske na konferenciji za štampu u Ankari, prenosi Tanjug.

Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je na komemoraciji u Jerevanu 24. aprila, kojom je obeležena 100. godišnjica pogroma nad Jermenima za vreme Otomanskog carstva, da je stav Moskve o genocidu nad Jermenima nepromenjen, da je u pitanju nešto što ne može da se opravda.

"Rusija ostaje dosledna, uvek smo verovali da ne može da se opravda tako masovno ubijanje ljudi", rekao je on.

Putin je upozorio na povratak nacizma u nizu zemalja i pozvao na razmišljanje u vezi sa posledicama.

"Nažalost sada u mnogim regionima sveta, neofašzizam podiže glavu i radikalni nacionalisti teže za moći, vidimo da je antisemitizam sve jači, kao i manifestacije rusofobije", naveo je ruski predsednik.

Erdogan kritikovao lidera kiparskih Turaka 

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan oštro je kritikovao novoizabranog lidera kiparskih Turaka Mustafu Akindžija zbog njegove izjave da Turska treba da se odnosi prema Severnom Kipru kao prema sebi ravnom.

Akindži, koji je u nedelju izabran za predsednika međunarodno nepriznatog Severnog Kipra, gde većinu stanovništva čine Turci a njihovu nezavisnost priznaje samo Ankara, rekao je da sa Turskom zagovara "bratski odnos, a ne odnos u kojem matična zemlja diktira uslove", prenela je agencija AP.

Erdogan je danas, reagujući na tu izjavu, rekao da Turska finansira Severni Kipar, da se žrtvovala za njega i da će nastaviti da ga smatra "svojim detetom".

Akindži je u nedelju u drugoj rundi izbora za predsednika međunarodno nepriznate države Severni Kipar, ostvario komotnu pobedu sa 60,5 odsto osvojenih glasova, nad nepomirljivim nacionalistom Dervišom Erogluom, koji je dosad bio na toj funkciji.

Akindži, koji je ranije bio gradonačelnik turskog dela Nikozije, zalaže se za pomirenje sa međunarodno priznatom vladom kiparskih Grka.

Kipar je podeljen od 1974. godine, kada su turske trupe zauzele trećinu ostrva u odgovor na udar, koji je inspirisala Atina, sa ciljem prisajedinjenja te zemlje Grčkoj. Severni deo Kipra se proglasio za državu 1983. godine, a priznaje je samo Turska koja obezbeđuje i oko trećine sredstava potrebnih za njeno funkcionisanje.

Kiparski predsednik Nikos Anastasijades saopštio je kako vidi novi nadu za okončanje višedecenijske podeljenosti tog ostrva nakon izbora Mustafe Akindžija za lidera kiparskih Turaka.