Godišnjica katastrofe u Černobilju

Od posledica radijacije preminulo je između 200.000 i 400.000 ljudi, a procenjuje se da će u budućnosti u celom svetu preko 270.000 onkoloških oboljenja biti posledica Černobiljske katastofe, prenosi Tanjug.

Jedan od reaktora elektrane "Vladimir Ilič Lenjin" - kako se zvanično zove černobiljska nuklearka - eksplodirao je 26. aprila u 1.24 po lokalnom vremenu.

Upravo u to vreme noćas se na stotine ljudi sa svećama, u mraku, okupilo oko spomenika žrtvama katasrofe, a predsednik Ukrajine Petro Porošenko je na spomenik položio venac, prenosi AFP .

Ni danas se ne zna tačan broj broj žrtava stradalih od posledica zračenja.

Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi.

Na licu mestu stradala je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je više od 100.000 ljudi, a radioaktivni oblak je prekrio u danima koji su usledili znatan deo Evrope, sa nesagledivim posledicama.

Radioaktivnoj prašini bili su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istoccni deo SAD.

U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazilo se više od dva miliona ljudi.

Međunarodna organizacija za zaštitu prirodne sredine "Grinpis" je saopštila da je od posledica umrlo oko 200.000 ljudi, a da će u budućnosti u celom svetu oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja biti u vezi sa uticajem radijacije iz Černobilja.

Nuklearna katastrofa u Černobilju označena je sedmim - najvišim stepenom nuklearne opasnosti, koji je zvanično vezan još samo uz nukleraku Fukušima, u Japanu, koju su 11. marta 2011. pogodili najpre zemljotres i ubrzo 14 metara visok razorni morski talas.

Japan, a uz njega i Nemačka, odrekle su se atomske energije, dok novi ekonomski džinovi, Kina i Indija, ne odustaju od namere da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom.

U svetu posle katastrofe Fukušime vlada konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana.