Zaharčenko: Želim da proširim "Donjecku Republiku"

Lider proruski orijentisanih pobunjenika u istočnoj Ukrajini Aleksandar Zaharčenko rekao je za Bi-Bi-Si da želi da proširi samoproglašenu "Republiku Donjeck" koju predvodi, prenosi Tanjug.

Zaharčenko smatra da ukrajinska vlada ne sprovodi pravilno sporazum iz Minska koji je donet uz podršku zapadnih zemalja, jer "Ukrajina ne želi da reši sva pitanja".

"Ako se saglasite da rešite nešto, onda morate da delujete i krenete napred i da rešavate sve što je u to uključeno", istakao je Zaharčenko.

Zaharčenko je optužio vlasti u Kijevu da se pripremaju za rat.

"Prema našim informacijama, Kijev bi mogao vrlo brzo da ponovo isprovocira sukob napadom na Donjeck ili neki drugi grad 'Narodne Republike Donjeck'", rekao je Zaharčenko.

Ukrajinska vlada tvrdi da, prema sporazumu iz Minska, pobunjeni istok ostaje deo zemlje, dok Zaharčenko insistira da mora zakonski biti priznat kao nezavisna teritorija.

Aleksandar Zaharčenko je naveo da je Ukrajina prestala da plaća zdravstvenu zaštitu, penzije i druga davanja koja spadaju u obavezu države prema građanima.

"Pošto oni to ne rade, de fakto su nas priznali", uveren je Zaharčenko.

Ove nedelje, granatiranje se moglo čuti i u samom Donjecku, što znači da sporazum iz Minska nije doneo regionu pravi mir.

Obe strane su tvrdile da se pridržavaju prekida vatre, sve do nedavne eskalacije borbi blizu Donjecka i Širokine.

Kijev zna koje se jedinice ruske vojske bore u Ukrajini

Šef generalštaba ukrajinske vojske Viktor Mujenko prvi put je naveo da se zna koje jedinice ruske vojske se bore na strani proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine, prenosi Beta. 

"Jedinice ruske vojske još uvek se nalaze u Ukrajini, uprkos mirovnom sporazumu 'Minsk 2' koji je potpisan u februaru", rekao je Mujenko u intrevjuu koji je objavljen na sajtu ukrajinskog ministarstva odbrane.

Kaže da raspolaže podacima o svim jedinicama ruske vojske prisutnim u Ukrajini, o mestima gde su raspoređene, kao i da zna koliko ih ima i kako su naoružani.

Grad Debaljcev, strateški značajno mesto, zauzeli su proruski pobunjenici posle žestokih sukoba sa ukrajinskom vojskom do kojih je došlo posle potpisivanja dogovora o primirju u Minsku, uz posredstvo nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda i u prisustvu ruskog šefa države Vladimira Putina.

Kijev i Zapad su u više navrata optužili Rusiju da pruža pomoć proruskim pobunjenicima, na istoku Ukrajine, gde je od početka sukoba stradalo više od 6.000 ljudi.

Rusija takve optužbe odbacuje.