Zakarpatski Rusini traže autonomiju

Dijalogom, a ne konfrontacijom sa Kijevom zakarpatski Rusini tražiće da budu priznati kao narodnost i dobiju autonomiju, odlučeno je na Kongresu.

Odluke Kongresa imaju za cilj zahtev da se Rusini priznaju kao narodnost i da se ispune rezultati referenduma iz 1991. godine o autonomiji putem dijaloga sa Kijevom, rekao je lider zakarpsatskih Rusina Pjotr Gecko, javljaju ruske agencije, a prenosi Tanjug.

"Toga ranije nije bilo. Sada je orijentacija na dijalogu, a ne na konfrontaciji", rekao je Gecko, a prenosi RIA Novosti.

Organizacije koje su učestvovale na Kongresu naložile su formiranje Koordinacionog saveta rusinskih organizacija Zakarpatja.

Druga sednica Saveta treba da bude održana najkasnije 10. aprila, navodi ruska agencija pozivajući se na "Ukrajinsku pravdu".

U saopštenju posle Kongresa navodi se da je na referendumima 1991. godine približno 80 odsto žitelja Zakarpatja "faktički glasalo za davanje autonomnog statusa regionu", preneo je Tas.

Ruski mediji podsećaju da su Rusini malobrojni istočnoslovenski narod, čiji znatan deo živi u Zakarpatskoj (Transkarpatskoj) oblasti na zapadu Ukrajine.

Do 1918. godine ta teritorija, čiji je administrativni centar Užgorod, bila je u sastavu Austrougarske, a između svetskih ratova i Čehoslovačke, da bi posle Drugog svetskog rata postala deo sovjetske Ukrajine.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.