Brenan: CIA mnoge stvari uradila dobro

Džon Brenan je otvorio konferenciju za novinare u sedištu CIA u Lengliju u Virdžiniji, prisećanjem na terorističke napade 11. septembra 2001, odlučnost CIA da spreči još jedan takav napad i činjenice da su pripadnici CIA bili među prvim žrtvama rata u Avganistanu, javlja AP, a prenosi Tanjug.

Direktor CIA je priznao da su prilikom ispitivanja pritvorenika u malom broju slučajeva korišćene metode koje "nisu bile odobrene, koje su bile užasne i s pravom zaslužuju osudu svih", i da je trebalo da pojedinci odgovaraju za svoje greške.

Brenan je, međutim, dodao da je CIA "mnoge stvari radila na pravi način" u trenutku kada nije bilo "lakih rešenja".

Rekao je i da se ne zna da li da li su takve tehnike doprinele pribavljanju korisinih informacija.

"Ogroman broj službenika poštovao je pravila ispitivanja i činio ono što je od njih traženo u službi naciji. Bilo je nemoguće spoznati da li je korišćenje pojačanih tehnika ispitivanja dovelo do korisnih informacija", istakao je Brenan

Prema njegovim rečima, program ispitivanja i držanja zatvorenika pružio je korisne obaveštajne podatke koji su pomogli SAD da osujete "planove za napade, uhvate teroriste i spasu živote.

Direktor CIA je takođe rekao kod ispitivanja uz upotrebu prinude postoji "jaka verovatnoća", dobijanja lažnih informacija, preneo je AFP.

"Sklon sam da verujem da kod upotrebe prinudnih metoda postoji jaka verovatnoća dobijanja lažnih informacija jer neko podvrgnut nizu tehnika (ispitivanja), može da kaže nešto da bi ispitivanj prestalo", naglasio je Brenan.

Sa druge strane, Brenan je napomenuo da CIA nije namerno prevarila predsednika i javnost, i da ta agencija veruje da su informacije dobijene od pritvorenika podvgnutih "unapređenom ispitivanju" pomogle u pronalaženju vođe Al Kaide Osame bin Ladena, koji je ubijen u akciji američkih specijalaca u Pakistanu 2011, preneo je Rojters.

Komitet američkog Senata objavio je 9. decembra izveštaj o kontroverznim metodama ispitivanja osumnjičenih za terorizam, koje je sprovodila CIA, a koje prema oceni Komiteta nisu proizvele nijedan kritični obaveštajni podatak do koga se nije moglo doći nenasilnim sredstvima.

Bivši predsednik Džordž Buš odobrio je program 2002, ali ga CIA nije obaveštavala o detaljima do 2006. godine.

Vašington je objavljivanjem izveštaja prvi put priznao pune razmere tajnog programa CIA, pokrenutog nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra.