CIA, mučenje bez posledica

Objavljivanje izveštaja o brutalnim akcijama CIA, kako stvari stoje, neće imati ozbiljne posledice na ulogu Centralne obaveštajne agencije u sprovođenju američke politike. Novih 528 strana nalaza "utopiće se" u beskonačne tomove kontroverznih akcija CIA, od Zaliva svinja, Votergejta, pa sve do skandala u Iranu i Južnoj Americi.

Izveštaj senatske komisije, bar u Vašingtonu, predstavljaće priličan udar na reputaciju agenata CIA, jer će povući niz pitanja o sposobnosti te agencije da se vlada, shodno pravilima, ali, kako piše Vašington post, novi skandal neće zadati ozbiljniji udarac moći te organizacije.

Ovakav zaključak izveden je iz činjenice da Amerika godišnje na borbu protiv terorizma troši milijarde dolara, otvara podružnice CIA širom sveta i zapošljava masu novih agenata. Tehnološki, CIA kontroliše flotu dronova i najmodernije, pa samim tim i najskuplje, sisteme za elektronsko nadgledanje.

"Od ljudi u CIA se često traži da urade teške, ponekada nemoguće, stvari. Da su te akcije lake, izveo bi ih neko drugi. Tako da u CIA shvataju da su ovakve primedbe deo posla", rekao je Postu neimenovani obaveštajni zvaničnik.

U Vašingtonu smatraju da senatski izveštaj predstavlja pokušaj "peglanja" već više od deset godina razmimoilaženja stavova političara i agenata oko načina rada, što će, suštinski, otvoriti vrata Centralnoj obaveštajnoj agenciji da se i dalje ponaša kao i do sada. Manje ili više.

Snaga CIA se crpi i iz činjenice da nijedna druga vladina agencija ne može da izvodi tajne operacije u inostranstvu, ubija, špijunira, krade, potkupljuje, ucenjuje ili čini bilo šta drugo kako bi oslabila američke protivnike.

Ta moć dodatno je pojačana posle napada Al Kaide 2001. godine, kada se Džordž Buš Mlađi okrenuo agentima CIA kako bi razbio mrežu Osame bin Ladena. CIA je glavnu ulogu u toj operaciji zadržala i pod Barakom Obamom.

"Desilo se šta se desilo... Ništa se neće promeniti, jer se CIA nalazi na svakom mestu na kojem se nalazi i Amerika", smatra Vilijem Benks, direktor Instituta za nacionalnu bezbednost i antiterorizan na Univerzitetu "Sirakjuz".

Ipak, objavljivanje izveštaja o akcijama CIA moglo bi prouzrokovati izvesne personalne promene, ili dovesti do zabrane najkontroverznijih metoda. Niz skandala pre 40 godina doveo je do zabrane ubijanja i špijuniranja unutar granica SAD.

Posle 11. septembra pak CIA je bila prisiljena da obaveštajne podatke deli sa ostalim agencijama, poput Federalnog istražnog biroa, dok su propusti u Iraku doveli do definisanja načina na koji se prikupljeni podaci verifikuju.

"Svakih desetak godina, tamna strana vlade izmakne kontroli", tvrdi Lok Džonson, jedan od učesnika istrage tokom sedamdesetih godina prošlog veka. "S vremena na vreme, CIA i ostale agencije počnu da rade stvari koje ne bi smeli".