Beč i Berlin, svetlom protiv mraka

Bečka jevrejska zajednica u saradnji sa gradom seća se nasilja "Kristalne noći" nizom svetlosnih instalacija u delu Beča između Dunava i Dunavskog kanala, gde se obično nalazio jevrejski geto između faza pogroma (fizičkog nasilja) i proterivanja.

Beč se i inače u prvim novembarskim danima odlikuje teškom atmosferom memento mori - najpre Dan mrtvih prvog novembra, neposredno za njim Dan duša, a onda za njima stiže deveti novembar i posramljeno sećanje na provalu nasilja nad jevrejskim sugrađanima na taj dan 1938. godine, samo osam meseci nakon što je Austrija postala deo nacističke Nemačke.

Sećaju se i Nemci, naravno, jer novembarski pogromi opterećuju i njihovo istorijsko pamćenje, ali već dvadeset pet godina neuporedivo tiše i neupadljivije, jer je tamo padom Berlinskog zida deveti novembar prekomandovan u srećne godišnjice i dobra sećanja.

Monumentalna svetlosna instalacija, kojom baloni s fluorescentnim gasom markiraju petnaest kilometara trase nekad 160 kilometara dugog zida koji je razdvajao Istočni i Zapadni Berlin, pleni svu pažnju domaćih građana, običnih turista i prominentnih gostiju koji su ovog vikenda prošetali ispod Brandenburške kapije.

Konferencija padajućih zidova

Berlin euforično slavi svoje ujedinjenje, a svetlosna instalacija u njegovu čast je već dobila ikonički karakter, koji se najlakše prepoznaje po tome da se baloni kradu i nestaju. Prošle noći je policija bila postavljena na najugroženijim tačkama zida svetla. Jer, kao što su se pre četvrt veka nosile cigle i kamenje sa Zida kao suveniri, tako se ovog puta skidaju baloni.

Godišnjica pada Zida je za Berlin postao dan kada ovaj grad za kratko napušta svakodnevicu i stilizira se kao slavljenik okružen simbolima srećnog kraja, holivudski "hepi ending" za iscrpljeni militaristički pruski duh.

Jedan od tih simbola je i konferencija "Padajućih zidova", u organizaciji istoimene berlinske fondacije koju je sinoć u Berlinu otvorila kancelarka Angela Merkel.

Programski i slavljenički karakter te manifestacije, prvi put održane pre šest godina, nimalo ne umanjuje njenu ozbiljnost. "Padajući zidovi" su prilika da se u Berlin dovedu najbriljantniji akademski umovi iz čitavog sveta - fizičari, matematičari, lekari, biolozi, ekonomisti, arhitekte i drugi - kako bi iz svog kruga znanja ponudili svedočanstvo gde su sledeći zidovi, opipljivi ili ne, koje treba srušiti.

"Koji je sledeći zid koji zaslužuje da padne" pita se Fondacija na svojoj internet stranici dizajniranoj u atmosferi "Zvezdanih staza", vizuelno najupečatljivijoj pozitivnoj utopiji belog čoveka.

Sa istim motivima postavljena je i svetlosna instalacija koja vijuga kroz srce Berlina. Kada se svi baloni koji su preživeli sudbinu suvenira, spontanih eksplozija i drugih nezgoda večeras ceremonijalno pošalju u atmosferu, biće to znak da je Berlin još jednom ujedinjen.

Pritisnuta dostojanstvom trenutka, lokalna radio-televizijska stanica Berlin-Brandenburg nije izdržala a da svoj izveštaj ne objavi pod poluironičnom najavom "Mehr Licht!" ili "Više svetla!", što su navodno i neprovereno, ali po sećanju Geteovog ličnog doktora Karla Fogela, bile poslednje reči velikog književnika.

Više svetla u Beču

Čega se Beč na ovaj dan seća? Lokalni bilans novembarskih pogroma 1938. godine bio je: šest velikih hramova, osamnaest sinagoga, 78 jevrejskih socijalnih ustanova je zapaljeno ili oštećeno; trideset ljudi je poginulo u neredima; uništeno je, razbijeno i pokradeno na hiljade jevrejskih radnji i stanova, šest i po hiljada građana jevrejskog porekla je uhapšeno, od toga je četiri hiljade poslato u Dahau.

U kontekstu čitavog Trećeg rajha, može se govoriti o 400 ubijenih ljudi, 1.400 uništenih sinagoga i verskih socijalnih institucija, na desetine hiljada opljačkanih radnji i stanova i 30.000 uhapšenih i poslatih u logore.

Među istoričarima se ustalila vremenska računica po kojoj je 1933. počela diskriminacija Jevreja, 1938. progon a 1941. holokaust.

Beč se dakle danas priseća srednjeg člana tog neslavnog trojstva nacističke države, progona, simbolizovanih kroz pojam "Kristalne noći".

Medijski, već se i ranijih godina pojavljivao problem sa terminom "Kristalna noć". Usput rečeno, on nikada nije bio zvaničan - nacistička propaganda je tu akciju nazivala "Novembarskom akcijom", "Akcijom odmazde" ili "Narodnim protestom" kako bi naglasila njenu navodnu spontanost, iako je ona bila državno organizovana, podgrevana i vođena.

U narodnom predanju ona je međutim, od početka imala ton lomljive, prozračne lakoće: "Staklena noć", "Stakleni četvrtak", "Kristalna noć".

Tako se dogodilo da je jedan stravičan događaj označnen jednom lepom rečju koju je porobio i učinio neupotrebljivom za neideološku upotrebu. Prošle godine je jedan hotel u Bad Klosterlauznicu, "Tiringen", izazvao skandal kada je za vikend oko devetog novembra gostima ponudio aranžman "romantične kristalne noći" sa pogodnom cenom.

"Kristal" je na pritisak medija i javnosti povučen iz reklame, ostala je samo "romantika", ali isto tako i pitanje da li je incident bio slučajan ili nameran, i, ako je bio slučajan, koliko dugo se neke dobre i lepe reči mogu držati kao taoci loših istorijskih događaja?

Večeras sa prvim mrakom, sa 16 mesta koncentrisanih oko istorijskih lokacija geta i srušenih sinagoga, u atmosferu iznad grada će biti projektivani stubovi svetla, dok će se istovremeno na trgu pojaviti fantomska holografska projekcija najvećeg jevrejskog hrama zapaljenog u "Kristalnoj noći".

Jugoslavija - država ili simbol?

Pad Zida je generalno označio pad većine simbola Hladnog rata - Gvozdene zavese, Varšavskog pakta, Sovjetskog saveza i komunističke Jugoslavije. 

Naravno da su iza tih simbola stajali ljudi sa svojim konkretnim životima, sudbinama i tragedijama, ali to svejedno ne menja duboko simbolički karakter 1989. godine, koja je postavila kamen temeljac - tamo gde ga je izvadila iz upokojenog Berlinskog zida - u projekt nove Evrope.

Gledano iz perspektive komunističke Jugoslavije, njena tragedija je bila u tome da ona nikada nije postala prava država, već se više ponašala kao država iz nehata.

Kada je posle pada Berlinskog zida Jugoslavija konačno dobila priliku da se iz ideološkog simbola transformiše u demokratsku državu i uđe u Evropsku uniju i pre Austrije, Beograd i Zagreb su se u međusobnoj komunikaciji vratili tamo gde su stali 1945. godine.

I zato, kada je u ostatku Evrope 1989. završen Drugi svetski rat, u Jugoslaviji je on samo nastavljen, da bi bio okončan tek u paklu "svetlosnih instalacija" NATO bombardera iznad Srbije deset godina kasnije.