Rusija na "testu" Zapada

Među događajima koji su obeležili prethodnu nedelju u Rusiji i svetu, najveće nezadovoljstvo građana Rusije izazvala je situacija u Ukrajini (54 odsto), dok su sankcije i pogoršanje odnosa za Zapadom tek na drugom mestu, sa svega šest odsto glasova, rezultati su istraživanja Fonda javnog mnjenja.

Čini se da unutrašnji problemi, kao što su rast cena, slabljenje nacionalne valute, koja je pobila sve rekorde u odnosu na dolar i evro, i serija ubistava na putevima Podmoskovlja za Ruse manje važni – svaki od navedenih događaja zabrinuo je samo po jedan odsto ispitanika.

Građani sy uglavnom saglasni sa premijerom Dmitrijem Medvedevom u oceni da su sankcije "test za snagu Rusije" i navode da iza svega stoji SAD, dok je krajnji cilj sankcija smanjenje uticaja Rusije na međunarodnoj areni. Više od 90 odsto građana tvrdi da ih sankcije nikako ne pogađaju, mada, istovremeno, većina Rusa priznaje da uočava znatan rast cena hrane u proteklih mesec dana.

Sankcije protiv činovnika, biznismena, novinara, banaka, naftnih i drugih kompanija su toliko puta dopunjavane i menjane da gotovo 50 odsto građana ne može tačno da navede koje su sankcije na snazi i od strane kojih zemalja, dok se ruske sankcije protiv Zapada tumače kao šansa za jačanje domaće privrede, pokazuju ispitivanja službe VCIOM.

Činovnici tvrde da ih sankcije ne interesuju i da su srećni što služe interesima otadžbine, dok poslovni svet, ipak, pažljivije prati vesti koje dolaze sa Zapada i iz Kremlja.

Usled zabrane pristupa zapadnim tržištima kapitala za pozajmice na duže od 30 dana, "Sberbanka" se, prema pisanjima lista Vedomosti, okreće penzionim fondovima i osiguravajućim kućama. Premijer Dmitrij Medvedev potvrdio je da će "Vnješekonombank", koji je takođe pod sankcijama, dobiti gotovo pet milijardi evra državne pomoći. Sličnu pomoć vlada Rusije obećala je i bankama VTB, "Gasprombank" i "Rošelhozbank".

Jačanje saradnje sa Rusijom u finansijskoj sferi obećala je i Kina, ne bi li na taj način rusko tržište uspelo da nadomesti svoju potrebu za dugoročnim kreditima.

Sankcije protiv energetskog sektora su se prvenstveno ticale samo prodaje visokotehnološke opreme za eksploataciju nafte, ali su zatim proširene i na državne kompanije "Gasprom", "Gaspromnjeft" i "Rosnjeft", kao i na privatne "Lukoil" i "Surgutneftegas".

Proširenje sankcija u toj sferi dovelo je do prekida brojnih zajedničkih projekata za istraživanje i razradu novih nalazišta nafte, u koje su, pored ruskih, bile uključene i zapadne energetske kompanije. Tako je francuski "Total" odustao od planiranog projekta sa "Lukoilom", dok je američki "Ekson mobil" odustao od devet od ukupno deset planiranih zajedničkih projekata sa kompanijom "Rosnjeft", a koji su pretežno imali za cilj osvajanje Arktika.

Iz energetskog sektora, zbog sankcija, za sada su državnu pomoć zatražile "Rosnjeft" i "Novatek". Prema saopštenjima ruskih medija, za te potrebe će biti korišćena sredstva Fonda nacionalnog bogatstva, predviđenog za krizne situacije. Očekuje se da će biti izdvojeno 60 odsto raspoloživih sredstava, od ukupno oko 60 milijardi evra.

Sankcije su pogodile i biznismene. Italija je, tako, zaplenila imovinu milijardera Arkadija Rotenberga, prijatelja predsednika Vladimira Putina. Ukupna vrednost zaplenjenih vila, stanova i hotela u centru Rima procenjuje se na 30 miliona evra.

Međutim, i u slučaju zaplene imovine u inostranstvu, vrlo je verovatno da će građani pogođeni sankcijama  moći da računaju na pomoć države. Duma će po ubrzanoj proceduri razmotriti dopune zakona o kompenzacijama usled kršenja prava tokom sudskog procesa, prema kojem bi lica čija su prava oštećena u inostranstvu mogla da računaju na novčanu naknadu iz budžeta.