Protesti u Hongkongu test za Peking

U kineskom gradu Hongkongu nastavljeni su protesti više desetina hiljada građana koji traže pravo da na slobodnim izborima biraju svog lidera.

Građani Hongkonga zahtevaju da im se na sledećim izborima za gradsku vladu 2017. godine omogući da direktno svojim glasom biraju predsednika hongkonške vlade, bez uplitanja Pekinga.

Hongkong je Specijalna administrativna oblast Kine koja formalno-pravno uživa visoki stepen autonomije, ali u praksi sve više potpada pod uticaj vlasti u Pekingu.

Kinesko rukovodstvo se sredinom devedesetih godina, tokom pregovora o povratku Hongkonga pod kineski suverenitet, javno obavezalo da poštuje njegovo pravno i političko-ekonomsko uređenje u okviru politike "jedna zemlja – dva sistema".

To bi trebalo da znači da, dok u matici Kini građani imaju prava da biraju samo članove jedne, komunističke partije i bar nominalno žive u komunističkom državnom uređenju, Hongkong, koji je 146 godina bio britanska kolonija, sme da zadrži kapitalistički sistem i anglosaksonsko pravo, a njegovi stanovnici mogu da nastave da uživaju politička prava i građanske slobode kakve su imali nakon Drugog svetskog rata pod britanskom krunom.

Prema zajedničkoj Kinesko-britanskoj deklaraciji iz 1997. godine, kada je Hongkong vraćen pod kineski suverenitet, stanovnici tog grada bi trebalo da budu u mogućnosti da sami uređuju svoj ekonomski i politički život u svim oblastima osim spoljne politike i odbrane sve do 2047. godine, kada bi njihov grad u potpunosti trebalo da bude inkorporiran u kineski pravni i politički sistem.

Značaj protesta u Hongkongu

Za kineske vlasti protesti u Hongkongu predstavljaju ozbiljno pitanje, jer oni mogu da imaju veliki uticaj i na dalje događaje u matici Kini, a naročito na Tajvanu, kojem Peking nastoji da se približi pre svega ekonomski, a onda i politički.

Uprkos tome, sadašnja vlada u Hongkongu, koja je pod uticajem Pekinga, još uvek nije dala jasna i definitivna uveravanja svojim građanjima u vezi sa izborima 2017. godine.

Inače, sam Peking je obećao građanima Hongkonga pre nekoliko godina da će u 2017. moći da direktno glasanjem biraju svog guvernera, ali je u avgustu ove godine delimično odstupio od tog obećanja objavivši da građani Hongkonga mogu da idu na izbore, ali da će pritom moći da biraju samo između tri, prethodno odobrena, kandidata. Odobrenje za kandidaturu bi dao komitet koji je pod snažnim uticajem centralnih kineskih vlasti, što građani Hongkonga vide kao veliko ograničenje svog prava na slobodan glas i demokratski izbor.

Protesti u Hongkongu, najveći od povratka pod okrilje Kine, mogli bi da inspirišu i građane u matici da zatraže više političkih sloboda, a naročito će imati uticaja na javno mnjenje na Tajvanu, gde su ranije ove godine održani dugi i veliki protesti protiv čvršćeg ekonomskog povezivanja sa Kinom.

Znatan deo tajvanske javnosti je zabrinut da bi dalje jačanje veza sa NR Kinom i eventualni gubitak de fakto nezavisnosti od Pekinga mogli da dovedu i do gubitka političkih i ličnih sloboda. Protesti u Hongkongu ovih dana zauzimaju prve strane tajvanskih listova, a pojedine televizije se gotovo 24 časa bave isključivo njima. Za sutra je u glavnom gradu Tajpeju zakazan miting podrške demonstrantima u Hongkongu, gde se već nalaze predstavnici tajvanskih studentskih organizacija.

Delikatna situacija za vlasti u Pekingu

Zbog toga, a i zbog međunarodnog ugleda, kineske vlasti će verovatno morati da budu strpljive i da se uzdrže od upotrebe veće sile protiv demonstranata u Hongkongu.

U Kini danas počinje državni praznik, nakon čega sledi vikend, pa se očekuje da će se broj demonstranata u Hongkongu drastično povećati, jer će se studentima i srednjoškolcima u većem broju pridružiti i zaposleni.

Važno pitanje je kako će se vlasti u Pekingu i njihovi saradnici u Hongkongu postaviti ako protest dosegne razmere od nekoliko stotina hiljada učesnika.

Analitičari u istočnoj Aziji procenjuju da će najverovatniji scenario delovanja kineskih vlasti biti kombinacija pregovora sa predstavnicima protesta, medijske izolacije Hongkonga i postepenog jačanja političkog i ekonomskog pritiska na strukture koje traže više slobode za političko izjašnjavanje.

Smatra se da vlada u Pekingu ne sme da sasvim popusti demonstrantima, jer bi to onda moglo da navede i građane u matici da u većem broju zatraže pravo slobodnog glasa i demokratske izbore, što bi moglo da ugrozi politički monopol komunističke partije i, u boljem scenariju, dovede do demokratizacije kineskog društva, a u lošijem do destabilizacije te mnogoljudne multietničke zemlje koja prolazi kroz proces bogaćenja ali i društvenog raslojavanja.

S druge strane, Peking ne sme ni da upotrebi prekomernu silu zbog tajvanskog pitanja, međunarodnog ugleda zemlje i, naravno, dalje stabilnosti samog Hongkonga.

Azijski tigar

Velika Britanija je okupirala malo ostrvo Hongkong u Južnom kineskom moru 1841. nakon završetka Prvog opijumskog rata – i zvanično ga prisajedinila svom carstvu naredne godine.

Krajem devetnaestog veka britanski guverner je postigao dogovor sa vladarima dinastije Ćing o iznajmljivanju veće površine zemlje na kineskom kopnu, nadomak tog ostrva, u trajanju od 99 godina. Ta oblast je nazvana "Nove teritorije" i danas čini najveći deo grada, odnosno Specijalne administrativne jedinice Hongkong. Ugovor o iznajmljivanju zemljišta je istekao 1997. godine, pa je Hongkong tada vraćen pod kineski suverenitet.

Ovaj skučeni, prenaseljeni grad od sedam miliona stanovnika ostvario je brz ekonomski razvoj u posleratnom periodu i postao, posle Njujorka i Londona, najvažniji finansijski centar na svetu. Osnovu njegove ekonomije čini i transport – hongkonška luka je osamdesetih i ranih devedesetih godina bila svetski lider po broju transportovanih kontejnera, a i danas je, uz Šangaj i Singapur, jedna od najvažnijih luka sveta kada je u pitanju trgovina. Hongkonški aerodrom je jedna od četiri vazdušne luke sa najvećim brojem putnika u Aziji.

Pored velikog broja banaka, jedne od dve najvažnije azijske berze i saobraćajnih čvorišta, Hongkong ima i solidnu proizvodnu bazu, zbog čega je još pre tri decenije među ekonomistima stekao zvanje "azijskog tigra".

Impresivne, moderne građevine i spektakularan noćni pejsaž donele su mu i popularni naziv "biser Azije".

Nakon povratka Kini i otvaranja Diznilenda, uporedo sa bogaćenjem stanovništva u matici, Hongkong kao privlačna destinacija za šoping i zabavu poslednjih godina doživljava i pravu eksploziju po broju turističkih noćenja.

Ogromna ekonomska dobit koju je uslužnom sektoru Hongkonga doneo ponovni ulazak u sastav Kine praćena je i velikim pritiskom na tržište nekretnina u tom gradu. I inače paprene cene stanova u Hongkongu popele su na nivoe koji su nedostižni lokalnoj srednjoj klasi jer mnogo bogataša iz drugih delova Kine planski kupuje nekretnine u Hongkongu, ne samo kao mesto za stanovanje već i kao investiciju za budućnost.

Nezadovoljstvo prema komunističkim vlastima u Pekingu stoga nije samo političko, nego i ekonomsko. Pored problema naduvanih cena nekretnina, građani Hongkonga zabrinuti su i za sudbinu svoje dece jer smatraju da će sve veći upliv kadrova i radne snage iz matice u budućnosti drastično smanjiti njihove šanse za zapošljavanje i dobru karijeru.