Međusobne optužbe Kijeva i Moskve

Otvaranje krivične istrage protiv Istražnog odbora Ruske Federacije izgleda kao odgovor na krivičnu istragu koju je juče započeo Istražni odbor Ruske Federacije, javlja Rojters, a prenosi Tanjug.

Ruski istražni odbor pokrenuo je istragu protiv "neidentifikovanih predstavnika ukrajinskog političkog i vojnog vrha, Nacionalne garde i nacionalističkih organizacija koje je optužio da čine genocid".

Te dve istrage će, navodi Rojters, povećati napetost između dve bivše sovjetske zemlje i dodatno opteretiti prekid vatre koji je dogovoren 5. septembra između kijevskih i proruskih aktivista, a obeležen je svakodnevnim čarkama i artiljerijskim dejstvima.

Ukrajinsko tužilaštvo je saopštilo da je otvorilo krivičnu istragu protiv zvaničnika Ruskog istražnog odbora, koji je odgovoran samo predsedniku Vladimiru Putinu. U saopštenju se oni optužuju za nezakonito mešanje u rad ukrajinskih bezbednosnih i vojnih službi.

"To mešanje ima za cilj da se pomogne terorističkim organizacijama – Narodna Republika Donjeck i Narodna Republika Lugansk – u njihovim kriminalnim aktivnostima i ometanju rada vladinih predstavnika", navelo je ukrajinsko tužilaštvo.

Portparol Ruske istražne komisije Vladimir Markin optužio je juče kijevsko rukovodstvo da je počinilo genocid protiv svojih građana koji govore ruski, upotrebom teškog naoružanja protiv proruskih aktivista.

Istragom je utvrđeno da su ubistva građana Ukrajine iz ruskog govornog područja rezultat upotrebe raketa "grad" i "uragan", nevođenih avionskih raketa s kasetnim bojevim glavama, taktičkih raketa "točka-U" i drugih vrsta teškog ofanzivnog naoružanja neselektivnog tipa, prenela je ruska novinska agencija Itartas.

Kao rezultat tih akcija, najmanje 2.500 ljudi je poginulo, rekao je Markin.

Osim toga, dodao je da je preko 500 stambenih objekata, objekata komunalnih usluga i objekata društvenog značaja, bolnica, dečjih i opšteobrazovnih institucija uništeno u regionu Donjecka i Luganska.

Istovremeno, više od 300.000 stanovnika koji su se bojali za svoj život i zdravlje, bili su primorani da napuste svoja stalna mesta boravišta i da kao izbeglice zatraže utočište na teritoriji Ruske Federacije.