Škoti, želje za otcepljenjem i EU

Nezavisnost žele i mnoge provincije koje imaju regionalni identitet, ambiciozne političare i koje osećaju odbojnost prema svojoj prestonici, kao što je Katalonija, mada je problem odvajanja prestonice od ostatka države vrlo prisutan i u drugim evropskim državama, a primer je Francuska sa Parizom, kao kulturnim, političkim i ekonomskim središtem, prenosi Tanjug.

Međutim, ocenjuje se u analizi koju prenosi Radio Slobodna Evropa, ova višegodišnja borba se sada odvija pod okriljem EU i nije iznenađujuće što je ključni argument Škotske nacionalne stranke u platformi za nezavisnost upravo - nastavak članstva u Evropskoj uniji.

Iako je Evropska unija prilično nepopularna u Velikoj Britaniji, Škoti smatraju da ih ona štiti od "londonskih pljačkaša", navodi se u tekstu i ističe da škotski pokret za nezavisnost ne bi bio moguć bez EU.

Bez obzira na to koliko su provincije mrzele prestonicu, ranije im je ona bila potrebna kako bi ih odbranila od spoljnih predatora, modernizovala ekonomiju i uspostavila tržište za njihovu robu, dok im danas nije potrebno veće nacionalno telo da bi opstale, jer su nacionalne prestonice sada samo "menadžeri evropske politike".

Stoga je bespotrebno pitanje da li je Škotska dovoljno velika da bi bila održiva jer, ako su joj EU i NATO pruže zaštitu od spoljnih agresora i EU osigura pristup najvećem svetskom tržištu, onda država bilo koje veličine može biti održiva, konstatuje Forin polisi, navodeći kao primer Luksemburg, najmanju a najbogatiju članicu EU.

Analitičar američkog časopisa primećuje i da nije čudno što je Velika Britanija, izrazito multinacionalna i sa sve većim jazom između prestonice i ostalih provincija, upravo prva država koja se suočava sa takozvanim "učinkom Evropske unije".

Škotski referendum je u tom smislu veliki test, a tačni detalji škotske sudbine biće manje bitni od toga hoće li London i Edinburg biti u stanju da uspostave novi odnos.

Ukoliko ostanu u jednoj državi, London će morati da istraži nove mehanizme upravljanja Velikom Britanijom ako želi da država ostane ujedinjena, kao što je uvođenje federalnih jedinica, ocenjuje se u analizi. Konstatuje se i da "moderna Velika Britanija u modernoj Evropskoj uniji mora krenuti novim putem".

To bi bio radikalan korak za državu koja se tradicionalno zadovoljavala neformalnim dogovorima čiji je cilj održavati uverenje da celokupan suverenitet i dalje leži u rukama monarhije, ali čak i ako je to uverenje bilo prikladno neko vreme, ono više nije održivo, ocenjuje se u tekstu.

Ukoliko se, pak, razdvoje, London i Edinburg moraju da pokažu kako obe države mogu da nastave da sarađuju kao evropski partneri na zajedničkom tržištu i pod zajedničkim sigurnosnim kišobranom, zaključuje Forin polisi.