Kijev u defanzivi, proruske snage napreduju

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko optužio je Rusiju za "direktnu i neskrivenu agresiju", navodeći da takav razvoj situacije preti da preraste u "veliki rat sa desetinama hiljada žrtava".

Porošenkova izjava usledila je posle dve sedmice vojnih neuspeha ukrajinskih snaga, koje su bile primorane da se povuku iz skoro svih mesta koja su, prethodno, zauzele od proruskih ustanika.

Ukrajinski predsednik je, takođe, naveo da je uključivanje ruskih oklopnih jedinica kod Luganska, poremetilo ravnotežu snaga u korist ustanika, upozoravajući da Ukrajini preti "veliki rat sa desetinama hiljada žrtava". 

Ukrajina tvrdi da se na teritoriji te države, trenutno, nalazi bar 15.000 ruskih vojnika.

Vlasti samoproglašene Donjecke Narodne Republike tvrde da su proruske snage zauzele važan auto-put koji povezuje Donjeck i Marijupolj, javlja Itartas.

Taj auto-put je od velikog značaja zato što prolazi pored gradova Dokučajevska i Novotrojckoja odakle su ukrajinske snage granatirale Donjeck.

Proruske snage traže autonomiju 

Ublažavanje stava proruskih aktivista posledica je nastojanja Moskve da sklopi sporazum sa Kijevom u novoj rundi pregovora, navodi AP.

Nije jasno, međutim, da li će dogovor moći da se postigne u pregovorima koji su juče počeli u Minsku i koji će biti nastavljeni u petak, pošto su se na istoku Ukrajine i juče vodile žestoke borbe.

Ukrajinska vojska je primetila ruske snage na istoku Ukrajine kod oba grada – uporišta proruskih separatista, izjavio je danas u Kijevu portparol vojske Andrej Lisenko.

Ruski vojnici su viđeni u gradovima Donjeck i Lugansk, ali i na drugim mestima širom istočnog dela Ukrajine, rekao je portparol.

Ministar odbrane Ukrajine Valerij Heletej rekao je da vojska strategiju borbe protiv separatista širi na suprotstavljanje ruskoj vojsci u ratu koji bi mogao da ima "desetine hiljada" žrtava.

Lideri NATO-a će se u četvrtak sastati u Velsu, gde se očekuje da će odobriti formiranje misije koja bi bila spremna da reaguje i odbrani članice NATO-a od eventualne ruske agresije.

Na samitu će učestvovati i predsednik SAD Barak Obama, koji bi trebalo da se sastane i sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom.

Agencija AP javlja da lideri zapadnih zemalja planiraju da pokažu snažno jedinstvo na samitu u Velsu, ali da nema političkog konsenzusa oko direktne intervencije.

Planirano razmeštanje nekoliko hiljada vojnika NATO-a i vojne opreme u istočnoj Evropi ima za cilj da "umiri" članice Alijanse iz bivšeg istočnog bloka, ali i da razljuti Rusiju, budući da će ti potezi dovesti u pitanje i ključni sporazum NATO-a sa Moskvom.

Međutim, na samitu NATO-a u Velsu, u četvrtak i petak, lideri će se verovatno uzdržati od toga da otvoreno izazovu Moskvu zbog krize na istoku Ukrajine, ocenjuje AP.

"Mogućnost da dođe do bilo kakve otvorene vojne intervencije je malo verovatna. Za to ne postoji podrška na bilo kojem nivou u NATO-u. Niko neće ni da deluje samoinicijativno", smatra direktor Kraljevskog instituta za međunarodne odnose u Londonu Robin Niblet.

Rusija menja vojnu doktrinu zbog NATO-a

Do kraja ove godine, u Rusiji će se pojaviti precizirana vojna doktrina, uslovljena spoljnopolitičkim faktorima – širenjem NATO-a, pitanjem protivraketne odbrane i situacijom u Ukrajini, javila je agencija RIA Novosti.

Zamenik sekretara Saveta za bezbednost Rusije Mihail Popov rekao je da je pri Savetu formirana privremena radna grupa za pripremu predloga o izmenama u vojnoj doktrini, usvojenoj 2010. godine.

"Ne sumnjam da će pitanje približavanja vojne infrastrukture zemalja članica NATO-a granicama naše zemlje, između ostalog širenjem tog bloka, zadržati svoje mesto kao jedna od spoljnih vojnih opasnosti za Rusiju", rekao je Popov.

Popov je naveo da je, između ostalog, reč o razvoju globalnog sistema protivraketne odbrane, usvajanju novih strateških koncepcija upotrebe vojske, izradi novih sredstava oružane borbe.

Prema njegovoj oceni, stanje u Ukrajini je nova faza politike "obojenih revolucija".

"To je povezano sa pojavom novih vojnih opasnosti i pretnji Rusiji, koje su se iskazale u događajima tokom Arapskog proleća, oružanom konfliktu u Siriji, ali i u situaciji u Ukrajini i oko nje", rekao je Popov.

Portparol ukrajinske vojske saopštio je da je u protekla 24 sata u borbama sa proruskim aktivistima poginulo 15 ukrajinskih vojnika.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u konfliktu između ukrajinskih i proruskih aktivista, dosad je poginulo ukupno 2.600 ljudi, od kojih oko 800 ukrajinskih vojnika, preneo je Rojters.

Agencija UN za izbeglice je takođe saopštila da je kao posledica sukoba na istoku Ukrajine milion ljudi napustio svoje domove. Od tog broja, 260.000 su interno raseljeni, dok je 814.000 izbeglo u Rusiju.