Sve boje ukrajinskog sukoba

Broj ruskih boraca daleko je manji od broja doborovoljaca iz drugih zemalja. Ipak, izuzetno je teško razlikovati ruske dobrovoljce od regularnih snaga koje su navodno poslate u tajne misije, navodi britanski javni servis.

Proruski aktivisti na istoku Ukrajine predstavljaju svoje strane dobrovoljce kao moderne međunarodne antifašističke brigade. U međuvremenu, u Kijevu se vode debate o formiranju ukrajinske "strane legije".

Nije tajna da se ruski državljani nalaze na komandnim mestima među pobunjenicima. Najpoznatiji među njima je Igor "Strelkov" Girkin, koji navodno ima čin rezervnog pukovnika u ruskoj Federalnoj službi bezbednosti.

Lider pobunjenika Aleksandar Zaharčenko nedavno je javno izjavio da se između tri i četiri hiljade ruskih dobrovoljaca borilo protiv ukrajinske vojske od početka sukoba u aprilu.

"Takođe, ima i mnogo ruskih vojnika koji se tokom odsustva izabrali da se bore sa svojom braćom, umesto da se izležavaju na plaži", ističe Zaharčenko.

Veruje se da se Čečeni iz egzila i Rusije bore na obe strane, ali da ih mnogo više ima na strani Kijeva.

Prema navodima radija Frans info, oko 20 francuskih boraca nalazi se na obema stranama konflikta.

Četvorica njih, od kojih su dvojica bivši profesionalni vojnici, bore se na strani proruskih aktivista.

Među njima je i Francuz srpskog porekla Nikola Perović, koji se navodno borio u Avganistanu kao kaplar u 13. planinskom pešadijskom bataljonu.

Perović i njegovi saborci rekli su za list Mond da su oni osnivači ultranacionalističkog pokreta "Kontinentalno jedinstvo", koji je organizovao demonstracije u Francuskoj i Srbiji u znak podrške sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu i Vojislavu Šešelju, kome se sudi u Hagu.

Prema njihovom mišljenju, Rusija je poslednji bedem protiv globalizacije, koju smatraju odgovornom za "pad francuskih vrednosti i gubitak suvereniteta".

S druge strane, Gaston Beson se bori u dobrovoljačkoj jedinici ukrajinske vojske "Azov", poznatoj po krajnje desnim stavovima.

Desetine Srba na strani ustanika

Veruje se da se više desetina Srba bori na strani proruskih ustanika, privučeni etničkim i nacionalnim osećanjem solidarnosti sa pravoslavnim Rusima i zbog zaostalog neprijateljstva prema NATO-u, gde vlasti u Kijevu vide kao predstavnika Alijanse, navodi Bi-Bi-Si.

Međutim, stručnjak za vojna pitanja Zoran Dragišić kaže za Dojče vele da se srpski borci uglavnom bore kao plaćenici i da se nalaze na obema stranama ukrajinskog sukoba.

"Indoktrinacija je ono što vuče mlade ljude u rat", smatra Dragišić.

U međuvremenu, srpske vlasti su najavile da nameravaju da usvoje zakon kojim bi se zabranilo učešće srpskih državljana u sukobima u inostranstvu.

Španci vraćaju "istorijsku uslugu"

Za dva španska levičara, ukrajinski sukob predstavlja priliku da uzvrate ono što nazivaju "istorijskom uslugom".

Anhel Davilja Rivas kaže za Rojters da je došao sa svojim sabocem Rafom Munjozom Perezom da se bori zbog podrške Sovjetskog Saveza republikancima u Španskom građanskom ratu.

Davilja Rivas, koji na svojim prsima ima tetovaže Lenjina i Staljina, ističe da nije mogao mirno da spava, znajući šta dešava u Ukrajini.

Prema navodima Kijev posta, određeni broj Španaca nalazi se u vladinim snagama.

Uprkos tvrdnjama ustanika, nema mnogo dokaza o učešću boraca iz SAD, osim Amerikanca ukrajinskog porekla Gregorija Paslavskog zvanog Franko, koji je poginuo boreći se na strani Kijeva.

Franko je diplomirao na Vest pointu i u Njujorku je radio kao investicioni bankar.

I druge nacije, u manjim broju učestvuju u sukobu u istočnoj Ukrajini.

Kako navodi Bi-Bi-Si, građani Gruzije, Belorusije, baltičkih zemalja, Finske, Norveške, Kanade, Hrvatske, Slovenije i Češke, ali i nekolicina Rusa, bore se na strani snaga bezbednosti.