Ko su Tusk i Mogerinijeva

Dugogodišnji predsednik vlade Poljske Donald Tusk koji je nominovan za naslednika Hermana Van Rompeja je drugi predsednik Evropskog saveta i prvi predstavnik zemalja sa prostora centralne, odnosno istočne Evrope, koje su se priključile EU pre desetak godina, koji dolazi na ovu funkciju, prenosi Tanjug.

Tusk je od novembra 2007. godine predsednik Vlade Poljske. Tokom duge i uspešne političke karijere bio je poslanik od1997, a od 2001. potpredsednik poljskog Sejma (skupštine).  Parlamentarni lider opozicije bio je od 2003. do 2007. godine.

Rođen je 1957. godine u Gdanjsku i u tom gradu je i završio fakultet. Po obrazovanju je istoričar. Političkim radom se bavio još tokom studija, kada je bio aktivan sledbenik "Solidarnosti".

Po etničkom poreklu je Kašub. Kašubi su mali slovenski narod, nastanjen u poljskoj Pomeraniji. Najvećim delom se identifikuju sa Poljacima.

Osnivač je i predsednik stranke Građanska platforma, koja važi za političku organizaciju desnog centra.

Taska smatraju za liberalnog političara, ponešto konzervativnih stavova.
U poslednje vreme često se oglašavo reakcijam na događaje u susednoj Ukrajini, koju s Poljskom vezuje duga, često i burna istorija.

Pre nekolko dana je, s tim u vezi, izjavio da, na osnovu obaveštajnih informacija NATO-a i Poljske, postoje dokazi da su regularne jedinice ruske armije aktivne u Ukrajini.

Naglašavao je da Poljska "pomno prati razvoj događaja u Ukrajini jer je zabirnuta zbog posledica koje bi postupci Moskve mogli imati po njenu sopstvenu bezbednost". Tusk je tada izjavio i da njegova namera nije da "pojača osecjaj ugroženosti, već da ojača osećaj odgovornosti".

Bio je anagažan na osnivanju fonda s ciljem očuvanja kompleksa nacističkog koncentracionog logora Aušvic, odnosno odgovarajuće muzejske postavke, apelujući na na pomoć evropskih lidera da se očuva sećanje na najveće stratište iz vremena nacizma u Evropi. Oženjen je, otac dvoje dece.

Tokom kandidature za predsednika Evropskog saveta , mediji su mu zamerali nedovoljno poznavanje stranih jezika.

Poljska je inače prethodno nastojala da na funkciju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU dovede svog šefa diplomatije Radeka Sikorskog ali italijansko insistiranje na njihovom kandidatu Federiki Mogerini završilo se izborom Tuska na funkciju predsednika Saveta Evrope.

Nakon potvrde Evropskog saveta, koga čine 28 šefova i vlada zemalja članica, tokom radne večere o Tuskovoj nominaciji će se glasati u Evropskom parlamentu.

Od šefa italijanske do šefa evropske diplomatije

Šefica italijanske diplomatije Federika Mogerini, koja je nominovana za šeficu diplomatije EU, na tom mestu naslediće visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednicu Evropske komisije Ketrin Ešton.

Mogerini (41) je pre samo pola godine, u februaru, preuzela resor diplomatije u vladi premijera Matea Rencija.

Od prošle 2013. godine je članica Nacionalnog sekretarijata Demokratske partije, gde je zadužena za Evropu i međunarodne odnose. Prethodno je u tom partijskom organu bila zadužena za institucionalnu reformu.

Član je Predstavničkog doma od 2008, a reizabrana je prošle godine.

U avgustu prošle godine izabrana je za predsedavajućeg italijanske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, a bila je i član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Predsedavala je i interparlamentarnom grupom za razvojnu saradnju, član je Instituta za međunarodne odnose.

Po obrayovanju je diplomirani politikolog. Bila je stipendista Maršalovog fonda.

Rođena je u Rimu 1973. godine i majka je dve kćerke.

Italija je 1. avgusta ove godine zvanično kandidovala Mogerini za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i potredsednicu Evropske komisije, iako ona na prethodnom samitu u julu, nije dobila podršku pošto joj je pripisan nedostatak iskustva, ali i navodna "naklonost Rusiji".

Protivnici su joj zamerali "previše popustljivu politiku" prema Moskvi, posebno su joj stavljali na teret izjavu da će gasovod Južni tok biti izgrađen. Ona je, prema navodima italijanskih medija, na tvrdnje da je "ruski čovek" u EU odgovarala, uz osmeh, da je reč o "manipulaciji" protiv Italije.

Renci je intenzivnim lobiranjem u prethodnih mesec dana uspeo da ubedi skeptične kolege u EU da je Mogerini ipak prava osoba za šefa evropske diplomatije, a potom je dobila i podršku francuskog predsednika Fransoa Olanda.

Nakon potvrde Evropskog saveta, koga čine 28 šefova i vlada zemalja članica o nominaciji Mogerinijeve će se glasati u Evropskom parlamentu.