Meteorolozi se spremaju na najgore

Na poziv Svetske meteorološke organizacije, agencije UN, oko hiljadu meteorologa je raspravljalo na temu "Vremenska prognoza, kakva nam je budućnost?". To je bila prva svetska konferencija o meteorologiji.

Skoro deset godina od stupanja na snagu Protokola iz Kjota s ciljem smanjenja emisije gasa koji, stvarajući efekat staklene bašte, vode zagrevanju atmosfere, sada se više ne postavlja pitanje o opštem zagrevanju Zemlje.

"Globalno zagrevanje je nepovratna pojava. Stanovništvo sveta nastavlja da raste i neophodno je da se prilagodimo", rekla je Dženifer Vanos sa Univerziteta u Teksasu.

U prvoj deceniji ovog veka, prosečna temperatura na Zemljinoj površini porasla je za 0,47 Celzijusovih stepeni. Povećanje od jedan odsto dovodi do sedam odsto većeg isparavanja vode u atmosferu, a pošto je isparavanje pokretač vazdušnih tokova u atmosferi, meteorološke prilike se sada češće menjaju.

Svetski naučnici smatraju da će prosečna temperatura Zemlje porasti za dva odsto do 2050. godine.

"Oblaci će se lakše i brže formirati, što će usloviti sve jače kiše i dovesti do više iznenadnih poplava", kaže Sajmon Vang sa Univerziteta u Juti.

Prema njegovim rečima, biće više slučajeva ekstremne hladnoće – kao prošle zime u Severnoj Americi, i ekstremne vrućine i suše.

Izazov za meteorologe je da uzmu u obzir i "dodatne sile", uzrokovane globalnim zagrevanjem, što komplikuje prognoziranje vremena, ocenio je Vang.

"Meteorolozima će u narednim decenijama biti neophodno izuzetno snažni računari, kojih sada ima veoma malo", dodao je on.

Meteorolozi ocenjuju da će njihova predviđanja biti sve neophodnija za vazdušni saobraćaj – zbog neočekivanih turbulencija, kao i za pomorski saobraćaj jer se očekuju džinovski talasi u okeanima visoki i do 40 metara.

"To je samo početak klimatskih promena, jer okeani imaju ogroman uticaj zbog oslobađanja viška toplote i isparavanja", naveli su eksperti i dodali da ne treba zaboraviti na topljenje večitog leda na Grenlandu.