Španski misionar u Liberiji oboleo od ebole

Sedamdesetpetogodišnji katolički sveštenik Migel Pahares testiran je na ebolu u bolnici u liberijskoj prestonici Monroviji i test je bio pozitivan, navodi se u saopštenju španske humanitarne organizacija Huan Sjudad ONGD, javlja agencija AFP, prenosi Tanjug.

Otac Migel u Liberiji radi već više od pet decenija, od čega poslednjih sedam godina u bolnici "Sent Džozef" u Monroviji, gde se sada nalazi u karantinu zajedno sa pet drugih misionara.

Oni su u karantin smešteni u subotu, posle smrti direktora bolnice od ebole.

Sa njima se nalaze i dve žene, jedna iz Konga a druga iz Gvineje, za koje je takođe potvrđeno da boluju od ebole, saopštila je organizacija "Huan Sjudad".

Pahares je u intervjuu "CNN en espanjol" emitovanom juče, izjavio da bi on i drugi misionari iz karantina želeli da ih prebace u Španiju na lečenje.

Američka humanitarna radnica Nensi Rajtbol koja je ranije obolela od ebole, avionom je prebačena iz Liberije u SAD, gde će lekari pratiti njeno stanje pošto je pristala da primi eksperimentalni lek, koji dosad nije testiran na ljudima.

Humanitarna organizacija "SIM" saopštila je da je stanje Nensi Rajtbol (59) ozbiljno, ali stabilno.

Ona je smeštena u Univerzitetsku bolnicu Emori u Atlanti, gde se od vikenda nalazi i njen kolega, doktor Kent Brentli, oboleo od iste bolesti.

Kent Brentli i Nensi Rajtbol su bili članovi iste misije humanitarnih i zdravstvenih radnika koji su u Liberiji učestvovali u lečenju obolelih od ebole, ali su se i sami zarazili tom smrtonosnom bolešću.

Brentli je radio kao lekar u bolnici u blizini liberijske prestonice Monrovije, dok je Rajtbol bila higijeničarka, čiji je zadatak, između ostalog, bio da vrši dekontaminaciju na ulasku i izlasku iz bolničkog bloka gde se leče oboleli od ebole.

Istovremeno, u bolnicu u Njujorku primljen je pacijent, koji je nedavno boravio u zapadnoj Africi, sa simptomima sličnim eboli.

U toku su ispitivanja, a lekari su saopštili da će za dan, dva biti poznat rezultat.

Svetska banka izdvaja novac za ugrožene od ebole 

Predsednik Svetske banke Džim Jong Kim kaže da će ta institucija pomoći zemljama i ljudima koji su suočeni sa epidemijom ebole.

Kako je kaže, pomoć Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu namenjena je za medicinske zalihe i osoblje, a pomoći će se i ljudima suočenim s ekonomskim teškoćama zbog epidemije.

"Tokom epidemije SARS-a 2003. godine naučili smo da se takve epidemije mogu dogoditi bilo gde i da, kada do njih dođe, međunarodna zajednica mora da reaguje i uspostavi sistem za sprečavanje njihovog ponovnog izbijanja. Odgovorni smo za zapadni deo Afrike. Obezbedićemo kratkoročnu pomoć i izgraditi sistem javnog zdravlja koji stanovništvo tih zemalja zaslužuje", ističe Džim Jong Kim.

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj umrlih od posledica do sada najrasprostranjenije epidemije ebole porastao je na 887.

U odnosu na prethodni izveštaj SZO od 31. jula, broj žrtava ebole porastao je za 158 i SZO navodi da je od januara u zapadnoj Africi zabeleženo više od 1.600 slučajeva ebole.

Pored za sada najugroženijih zemalja zapadne Afrike - Liberije, Sijera Leonea i Gvineje - dva slučaja ove boleseti zabeležena su u najmnogoljudnijoj afričkoj državi Nigeriji.

Od ebole je umrlo 358 ljudi u Gvineji, 255 u Liberiji, 273 u Sijera Leoneu i jedna osoba u Nigeriji.

Ebola je hemoragična groznica za koju nema leka, ni vakcine, a njeni simptomi su jaka groznica, bolovi u mišićima, povraćanje, dijareja, a u nekim slučajevima otkazivanje pojedinih organa i nezaustavljivo spoljašnje i unutrašnje krvarenje.

Veruje se da su nosioci ebole neke životinje koje se love za hranu, naročito slepi miševi. Među ljudima ebola se širi dodirom sa telesnim tečnostima obolelog, uključujući znoj, što znači da se može oboleti i od samog dodirivanja zaraženog.

Bolest se prvi put pojavila 1976. godine u DR Kongu i dobila je ime po jednoj tamošnjoj reci.