Kameron: Nećemo pokrenuti Treći svetski rat

Britanski premijer je ponašanje Rusije u Ukrajini uporedio sa Nemačkom pre izbijanja i Prvog i Drugog svetskog rata.

Istakao je, međutim, da Zapad treba da povuče liniju, ili će Rusija početi da vrši sličan pritisak na zemlje Evropske unije koje se nalaze na istočnom obodu kontinenta, poput Rumunije, preneo je britanski "Telegraf".

Prema njegovim rečima, nove sankcije protiv Rusije deo su napora Zapada da izvrši pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina i prinudi ga da promeni kurs.

"Mi treba da vršimo pritisak do trenutka kada Rusija odluči da se ponaša kao civilizovana zemlja i dozvoli Ukrajini da izabare sopstvenu budućnost", rekao je Kameron, koji je posetio kompaniju "Junajtid jutilitis" u sedištu u Voringtonu i odgovarao na pitanja zaposlenih.

"Ove godine mi obeležavamo 100. godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata i taj rat je bio oko prava male zemlje Belgije da ne bude pregažena od njenih suseda. Istu lekciju smo morali da naučimo i u Drugom svetskom ratu kada se ista stvar dogodila Poljskoj, Čehoslovačkoj i drugim zemljama. Na neki način, mi to vidimo danas u Evropi", rekao je Kameron.

On je istakao da je Ukrajina zemlja priznata od Ujedinjenih nacija i da njen teritorijalni integritet ne može da ugrožava Rusija.

"Ono što mi vidimo, nema sumnje reč je o ruskom novcu, radi se o Rusima, o ruskom oružju koje se šalje u Ukrajinu kao pomoć separatistima za njihovu borbu protiv ukrajinske vlade", rekao je Kameron.

"Videli smo tragičan rezultat obaranja malezijskog aviona MH-17. Mi za sada ne možemo biti 100 odsto sigurni da su separatisti pucali iz oružja proizvedenog u Rusiji, ali izgleda da je to najverovatnije objašnjenje", rekao je Kameron.

"Tako da mi vidimo tragične gubitke života i treba da se zapitamo, šta još možemo da uradimo. Mi nećemo započeti evropski rat, ne želimo vojnu konfrotaciju, ali treba da iskoristimo ekonomsku moć koju imamo", rekao je britanski premijer.

Prema njegovim rečima, Evropska unija i SAD su odlučne da deluju jer ukoliko to ne urade, Rusija će pokušati da destabilizuje druge zemlje istočne Evrope, poput Rumunije.

"Evopska unija i SAD treba da pokažu Rusiji da je neprihvatljivo ono što radi u Ukrajini. Takođe je neprihvatljivo ako ustuknemo i ništa ne učinimo, sutra će biti destabilizovanih zemalja na Baltiku, Rumunija će biti destabilizovana, susedi Rusije će početi da osećaju pritisak onoga što Putin radi", rekao je Kameron.

On je istakao da oseća da će ekonomski pritisak na Rusiju dati rezultat, jer "na kraju Rusija treba Evropu i Ameriku više nego što Amerika i Evropa trebaju Rusiju".

"Naravno, mnoge evropske zemlje kupuju gas i naftu od Rusije. Da, naravno da mi imamo koristi od investicija ruskog biznisa i ljudi u Ujedinjenom kraljevstvu. Ipak, otvoreno govoreći, u Evropi i Americi mi smo jači ako se držimo zajedno i kažemo - ako nastavite na taj način, otežaćemo vam nametanjem sankcija", rekao je britanski premijer.

Poslanici: NATO nije spreman da odgovori na pretnju

Sa druge strane, britanski poslanici upozoravaju da NATO nije spreman da odgovori na vojnu pretnju iz Rusije i mora da se prilagodi kako bi bio u stanju da odgovori na "nekonvencionalan napad" te zemlje.

"Rizik od napada Rusije na neku članicu NATO-a, čak i ako je mali - značajan je. Nismo uvereni da je NATO spreman za ovu pretnju", rekao je predsednik parlamentarnog Odbora za odbranu Rori Stjuart.

Članovi Odbora su sačinili izveštaj u kome od Alijanse zahtevaju da uputi stalnu misiji i vojnu opremu u svoje baltičke članice - Estoniju, Litvaniju i Letoniju, kao i da oformi regionalno sedište.

Događi u Ukrajini, kako stoji u dokumentu, opisani su kao "poziv na buđenje" koji je otkrio "alarmantne nedostatke u pogledu spremnosti NATO-a", prenosi AFP.

"Na ruski nekonvencionalan napad, koji bi značio upotrebu asimetričnih taktika, bilo bi posebno teško da se odgovori", stoji u izveštaju.

Poslanici smatraju da bi NATO, u Osnivački akt trebalo da uvede mogućnost da koristi hakerske napade i "neregularne milicije", a AFP podseća da je prema aktu svaka država članica obavezna da pomogne ako jedna od njih bude napadnuta.

Parlamentarci su pozvali britansku vladu da iskoristi samit NATO-a u Velsu u septembru da zatraži promene u cilju bolje spremnosti da se odgovori na pretnju iz Rusije.

"Alijansa nije smatrala Rusiju protivnikom ili potencijalnom pretnjom u proteklih 20 godina. Sada je primorana da to učini posle nedavnih akcija Rusije", stoji u dokumentu Odbora za odbranu.

Portparolka NATO-a je izjavila da će taj izveštaj biti veoma pažljivo proučen i podsetila da je vojni savez već preduzeo mere na jačanju svoje odbrane i da će taj "akcioni plan" biti razmatran na samitu u septembru.

"NATO je već preduzeo mere da ojača kolektivnu odbranu, posebno za naše istočne saveznike, sa još više aviona u vazduhu, više brodova u moru i više vežbi na zemlji", rekla je portparolka NATO-a.