Štit se seli na Balkan

Od postavljanja skupog i nedovoljno ispitanog protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici neće biti ništa, već će manji sistem, prvo na brodovima, a posle možda i na kopnu biti razmešten negde u južnoj Evropi..

Američki predsednik Barak Obama je, obraćajući se naciji, rekao da će Amerika na drugi način pristupiti rešavanju problema protivraketne odbrane, razmeštajući sistem proverene efikasnosti, koji će bolji odgovoriti na pretnji iz Irana.

"Najbolji način da odgovorno poboljšamo našu bezbednost i bezbednost naših saveznika je da razmestimo sistem za odbranu od raketa koji na najbolji način odgovara pretnjama sa kojima smo suočeni i koristeći isprobanu i jeftiniju tehnologiju", rekao je Obama.

Američki ministar odbrane Robert Gejts je objasnio da će, umesto kontroverznog štita u istočnoj Evropi, SAD u Mediteran uputiti razarače opremljene presretačkim sistemom "edžis" , što "na bolji način odgovara pretnjama".

Na taj način Obamina administracija rešiće još jedan od besmislenih problema koji joj je u amamnet ostavio kabinet mlađeg Džordža Buša, koji je najavom razmeštanja projektila na granici sa Rusijom u priličnoj meri razbesneo Moskvu i svet doveo na ivicu nove trke u naoružavanju, i to u trenutku kada je izbijanje ekonomske krize globalnih razmera bilo apsolutno neizbežno.

Medvedev i Obama sledeće sedmice u Njujorku

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je večeras da je odluka Baraka Obame da odustane od izgradnje antiraketnog štita u Evropi "odgovoran potez".

Medvedev je izjavio je da je sa predsednikom SAD Barakom Obamom ranije ove godine razgovarao u Londonu i Moskvi o planovima izgradnje američkog antiraketnog štita, čemu se Rusija protivila.

"Zajedno ćemo pronaći efikasne mere u pogledu raketnog rizika, koje će obuhvatati interese svih strana i garantovati jednaku bezbednost svih država u Evropi", kazao je Medvedev.

Predsednik Rusije najavio je i da će se sledeće sedmice, na mraginama generalne debate u Generalnoj skupštini UN, sastati sa Obamom i nastaviti razgovore o protivbalističkoj odbrani.

Fizičar sa američkog univerziteta Stanford Din Vilkering, čiji je izveštaj bio deo materijala na osnovu koga je Obama doneo ovu odluku, rekao je da Poljska i Češka nisu najsrećnije izabrana mesta za razmeštanje raketa i radara.

"Umesto toga, optimalna mesta bila bi Turska ili Balkan", rekao je Vilkering. "Ukoliko sistem smestite bliže Bliskom istoku, veće su šanse da ćete odbraniti Evoropu".

Obamina odluka ne predstavlja neko preterano iznenađenje, obzirom da je još početkom kampanje dovodio u pitanje smislenost čitavog projekta, čiji je razvoj koštao više od deset milijardi dolara, iako rezultati ni u jednom trenutku nisu opravdali očekivanja.

Čini se da je novi predsednik SAD samo čekao dobar povod da te rakete pošalje u staro gvožđe, pa njegova reakcija sledi svega nekoliko dana pošto su američke obaveštajne službe, njih ukupno 16, raportirale da iranski program razvoja projektila velikog dometa ne teče preterano brzo, kao ni navodni pokušaji Teherana da se dokopa atomske bombe.

U svakom slučaju, odluka o odustajanju o kontroverznog projekta predstavlja najveću promenu američke spoljne politike od kako je u Belu kuću zaseo Barak Obama, ali još uvek ostaje nejasno kakvu će reakciju takav potez izazvati u Poljskopj i Češkoj Republici, gde su vlasti uložile silnu energiju ne bi li stanovništvo ubedile u ispravnost dogovora sa Bušom.

"Na ovaj način pojačaćemo sposobnost da branimo naše snage, kao i evropske saveznike. Promena je usledila posle novih obaveštajnih podataka o iranskom raketnom programu i našeg tehnološkog napretka", rekao je odbrane Robert Gejts.

Ponoćni pozivi

Odluku je potvrdio i češki premijer Jan Fišer, koji je izjavio je da ga je predsednik Obama u telefonskom razgovoru obavestio o odustajanju od postavljanja radarskog sistema u njegovoj zemlji

"Nešto posle ponoći, američki predsednik Barak Obama nazvao me je kako bi mi rekao da njegova administracija odustaje od planova da izgradi radar za protivraketni štit na teritoriji Češke Republike. Na isti način obaveštena je i Poljska", rekao je Fišer.

Jedini problem za Obminu administraciju moglo bi predstavljati vreme u koje je odluku saopštila Varšavi, jer se podudara sa 70. godišnjicom Sovjetske invazije na Poljsku, na samom početku Drugog svetskog rata i što je poljska vlada obrazložila raniji dogovor "političko-sigurnosnim" odgovorom na potencijalne pretnje iz Rusije.