Moskva i Vašington, rat rečima

22.55 - Glasanje o poverenju vladi Arsenija Jacenjuka zakazano je za 31. jul, javlja Unijan. 

19.05 - Više od 15.000 ruskih vojnika raspoređeno duž granice sa Ukrajinom, rekao američki ambasador pri NATO-u, prenosi Rojters.

Predstavnik Federalne službe bezbednosti za region Rostova Vasilij Malajev saopštio je da su granate u provinciju Rostov pale iz Ukrajine, javio je Itartas.

Ruski graničari evakuisani su sa graničnog prelaza "Kjubiševo" nakon što je nekoliko granata palo na teritoriju Rusije iz pogranične ukrajinske zone, izjavio je portparol Odseka za pograničnu službu juga Rusije Rajan Farkušin.

Prema njegovim rečima, u 14.25 po moskovskom vremenu otvorena je intezivna vatra iz lakog oružja i artiljerije sa susednog graničnog prelaza na ukrajinskoj strani "Marinkova" i pojedine granate su pale na ruski granični prelaz.

Niko od zaposlenih nije povređen, naveo je Farkušin.

U međuvremenu, "Hjuman rajts voč" je optužio ukrajinsku vojsku da koristi rakete "grad" u napadima na Donjeck, što je u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom.

Organizacija navodi da ima dokaze o četiri raketna napada u okolini Donjecka, u kojima je poginulo najmanje 16 civila.

Kijev je negirao te optužbe, ističućio da "Hjuman rajts voč" nema dokaze.

Moskva: SAD deli odgovornost za krvoproliće

Sjedinjene Američke Države u potpunosti snose deo krivice za krvoproliće u Ukrajini, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova, odbacujući navode da Moskva snabdeva proruske aktiviste oružjem.

Odbacujemo neosnovane javne insinuacije poput one da "Moskva snabdeva proruske aktiviste oružjem i ispaljuje rakete na istočnu Ukrajinu" kao "prljavu kampanju", navedeno je u saopštenju.

"Nesporno je da je Vašington podržavao antiustavni udar u Kijevu i zatim novouspostavljeni režim gurao ka nasilnom kažnjavanju ruske populacije koja čvrsto zahteva poštovanje svojih legitimnih prava", poručuju iz Moskve.

To je, kako se kaže, još jedna potvrda da Vašington u potpunosti deli odgovornost za krvoproliće u Ukrajini, prenosi Itartas.

"Žalimo što SAD nastavljaju sa raspirivanjem tenzija u rusko-američkim odnosima, dok predstavnici Stejt departmenta sa entuzijazmom učestvuju u antiruskoj propagandi", kaže rusko ministarstvo i dodaje da ovo nije prvi put da se tako nešto dešava.

Američki ambasador u NATO Daglas Lut rekao je da se duž granice s Ukrajinom nagomilalo oko 15.000 ruskih vojnika, što je više od ranijih procena Pentagon.

Lut je tu procenu dao u Aspenu, u američkoj državi Kolorado, na jednom bezbednosnom forumu.

"Duž granice s Ukrajinom sada je opet nagomilano oko 15.000 ruskih vojnika", rekao je on, a preneo Rojters.

Američko Ministarstvo odbrane je 16. jula saopštilo da su ruske trupe ponovo počele da se gomilaju uz granicu sa Ukrajinom, a zvaničnici Pentagona veruju i da Moskva šalje teško naoružanje na istok Ukrajine kako bi pomogla tamošnjim proruskim snagama.

Pukovnik američke vojske Stiv Voren je izjavio tada da u Pentagonu veruju da se 12.000 ruskih vojnika trenutno nalazi uz ukrajinsku granicu, što predstavlja veliko povećanje u odnosu na broj iz poslednjih nekoliko nedelja od oko 1.000, prenela je agencija AP.

Jaroš na Interpolovoj poternici

Za to vreme, Interpol je izdao poternicu za ukrajinskim desničarem Dmitrijem Jarošom. To je učinjeno prema zahtevu Rusije da se izda poternica za Jarošom zbog eventualne umešanosti u terorističke aktivnosti.

U martu ove godine, Jaroš je pozvao na aktivniji otpor Rusiji na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte. Poziv je bio upućen najtraženijem teroristi u Moskvi Dokuu Umarovu, pre nego što je objavljeno da je on mrtav. Ubrzo nakon toga, Rusija je zatražila da se za njim objavi poternica.

Jaroš je osvojio jedan odsto glasova na ukrajinskim predsedničkim izborima.

Zbog situacije u Ukrajini, Evropska unija je zvanično pooštrila sankcije, dodavši imena 15 Ukrajinaca i Rusa, kao i 18 kompanija i institucija, na spisak pojedinaca i organizacija kojima su zabranjena putovanja i zamrznuta sredstva.

Savet EU naveo je u saopštenju da ta odluka daje pravne temelje za kaznene mere protiv pojedinaca i entiteta "koji aktivno podržavaju ili imaju koristi od donosilaca odluka u Rusiji odgovornih za aneksiju Krima ili destabilizaciju istočne Ukrajine".

"Time je broj osoba pod sankcijama EU zbog situacije u Ukrajini povećan na 87, a entiteta na 20", piše u saopštenju.