Rusija će reagovati na približavanje NATO

Putin je na sednici Saveta za bezbednost Rusije u Moskvi rekao da Rusija neće ignorisati razmeštanje globalne protivraketne odbrane i povećanje zaliha strateškog oružja visoke preciznosti, navodi Itartas, prenosi Tanjug.

Istakao je da snage NATO-a "demonstrativno jačaju na teritoriji istočnoevropskih zemalja".

"Šta se dešava? Faktički se formacija snaga NATO-a na teritoriji istočnoevropskih zemalja demonstrativno jača, između ostalog, u vodama Crnog i Baltičkog mora", rekao je Putin.

"Često nam govore da je sistem protivraketne odbrane odbrambeni. Uopšte ne, to je ofanzivni sistem, deo ofanzivnog odbrambenog sistema SAD-a, iznetog na periferiju", rekao je Putin.

"Šta god govorile naše strane kolege, dobro vidimo šta se u stvarnosti dešava (...) Rastu razmere i intenzitet operativne i borbene pripreme (...) Neophodno je u potpunosti i na vreme realizovati sve planirane mere za jačanje odbrambene bezbednosti zemlje, uključujući Krim i Sevastopolj, gde faktički moramo ponovo da gradimo vojnu infrastrukturu", rekao je Putin.

Ruski predsednik je, pritom, rekao da Rusiji i njenoj teritorijalnoj celovitosti trenutno ne preti ništa.

"Nikakve vojne pretnje, pretnje suverenitetu, teritorijalnoj celovitosti zemlje, danas nema", rekao je Putin i dodao da je za to garancija "strateška ravnoteža snaga u svetu".

Prema njegovim rečima, Rusija "strogo poštuje norme međunarodnog prava, svoje obaveze prema partnerima".

"Rusija ne ulazi ni u kakve alijanse, i u tom je u znatnom stepenu zalog našeg suvereniteta", podvukao je Putin.

Predsednik Rusije očekuje da će i druge zemlje i savezi uvažavati nacionalne interese Rusije, a da će se sporna pitanja rešavati "isključivo diplomatskim putem, pregovorima" i da se niko neće mešati u unutrašnja pitanja Rusije.

Rusija će, kako je istakao, učiniti sve što od nje zavisi radi opsežne i transparentne istrage katastrofe malezijskog "boinga" u ukrajinskom vazdušnom prostoru.

Izražavajući još jednom saučešće porodicama poginulih, Putin je nazvao pad aviona "užasnom tragedijom".

"Nas pozivaju da izvršimo uticaj na ustanike na jugoistoku. Sve što je u našoj moći, ponavljam, naravno da ćemo uraditi", rekao je predsednik Rusije, dodajući međutim da je to "apsolutno nedovoljno" i da je potrebno pozvati i kijevske vlasti da poštuju "elementarna pravila ponašanja" i uvedu "makar na kratko prekid vatre radi istrage".

Putin je izrazio revolt zbog ukrajinskog tenkovskog napada na Donjeck u vreme dok su predavane "crne kutije" srušene letelice.

"Međunarodni stručnjaci koji su došli na mesto tragedije nisu mogli glave da promole", rekao je ruski predsednik i dodao da ustanici nisu mogli da pucaju sami na sebe.

U Rusiji nisu moguće "obojene revolucije"

Putin je na sednici, takođe, kritikovao shvatanje demokratije u nekim zemljama, rekavši da radi dostizanja ciljeva određene zemlje "koriste mehanizme konkurentske borbe na međunarodnoj areni".

"Za to se angažuju kapaciteti specijalnih službi, upotrebljavaju moderne informativno-komunikacione tehnologije, kanali zavisnih 'filijala', mehanizmi tzv. meke sile (...) Sve se to u nekim zemljama shvata kao demokratija", rekao je ruski lider.

"Mi treba odgovarajuće da reagujemo na te pretnje i najvažnije je raditi sistematski, rešavati probleme, koji nose potencijalni rizik za jedinstvo naše zemlje i društva", rekao je Putin.

Predsednik Rusije je rekao da se u nizu zemalja koje vode nezavisnu politiku trenutno dešavaju "državni prevrati, izazvani i finansirani spolja".

"Sve češće se u svetu čuje jezik ultimatuma i sankcija, a sam pojam državnog suvereniteta se urušava. Neugodne zemlje i režimi koji sprovode nezavisnu politiku ili su se prosto našli na putu nečijim interesima, destabilizuju se", naveo je ruski predsednik.

"Često se akcenat stavlja na radikalne nacionalističke, pa i neofašističke i fundamentalističke snage - kao što se dešavalo u mnogim zemljama postsovjetskog prostora i kako se dešava sada u Ukrajini".

Prema njegovim rečima, ljudi su došli na vlast oružanim i antiustavnim putem, posle izbora su se na čelu države ponovo našli oni koji su finansirali ili sprovodili prevrat, a deo stanovništva, koji se ne slaže sa takvim razvojem događaja, silom pokušavaju da uguše, bez ikakvog pokušaja da se održe bar neki pregovori.

U Rusiji, kako je naglasio, nije moguć scenario "obojenih revolucija", iako se "pokušaji da se situacija uzdrma spolja preduzimaju i preduzimaće se", kako bi Rusija postala podložnija uticaju na međunarodnoj areni.

Putin je uveren da recepti koji se primenjuju na slabe i neuspele države u Rusiji "neće funkcionisati".

"Naši ljudi, naši građani, građani Rusije to neće dopustiti", rekao je predsednik Rusije.

Putin je, takođe, pozvao da se osmisle dopunski potezi za snižavanje zavisnosti ruske privrede od spoljnih faktora, ne samo nestabilnosti na globalnim tržištima, već i od političkih rizika.

Putin potpisao još dva restriktivna zakona

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon kojim je zabranjena reklama na kablovskim,odnosno satelitskim TV kanalima čije se gledanje plaća, što će direktno udariti na oko 150 privatnih televizija širom Rusije, javlja Beta.

Taj zakon donet u parlamentu 4. jula, stupiće na snagu početkom naredne godine.

Još pre donošenja, izazvao je burne reakcije u televizijskim kućama čiji su vlasnici pismom pozvali Putina i premijera Dmitrija Medvedeva da odustanu od tog propisa.

Predsednički savet za ljudska prava je takođe kritikovao zakon, ocenivši da će uništiti komercijalne TV kanale.

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović je početkom jula pozvala ruskog predsednika da stavi veto na zakon, ocenjujući da će njime biti zatvoreni mnogi mali i srednji kanali, pošto je reklama njihov osnovni izvor finansiranja.

Putin je danas potpisao i zakon kojim obavezuje internet provajdere i društvene mreže da čuvaju podatke o svojim korisnicima isključivo na serverima na teritoriji Rusije.

Zakon koji stupa na snagu 1. septembra 2016. godine, predviđa da su lični podaci korisnika elektronska pošta i lična prepiska.