Podele u Al Kaidi

Grupa je, u poruci od 4. jula, takođe ponovila vernost lideru cele Al Kaide Ajmanu al Zavahiriju čije je liderstvo izgleda dovela u pitanje nedavno proglašena Islamska država, preneo je AFP.

Islamska država (IS) bori se u Siriji i Iraku, a 29. juna proglasila je "kalifat", sistem vladavine okončan pre gotovo 100 godina, padom Otomanskog carstva.

U audio snimku postavljenom na internetu, Islamska država Iraka i Levanta (ISIL), proglasila je svog vođu Abu Bakra al Bagdadija "kalifom" i "liderom muslimana gde god se nalazili".

"Šura (Savet) Islamske države sastao se da bi razgovarao o kalifatu. Islamska država odlučila je da uspostavi islamski kalifat i imenuje kalifa muslimanske države", rekao je tom prilikom portparol ISIL-a Abu Mohamad al Adnani.

Bagdadi je prihvatio dužnost i tako postao "lider svih muslimana", preneo je AFP.

"Reči "Irak" i "Levant", uklonjene su iz naziva Islamske države, u zvaničnim dokumentima", dodao je Adnani opisujući kalifat kao "san u srcima svih muslimana" i "nadu svih džihadista".

Od smrti proroka Muhameda, kalif je predstavljao "princa" ili "emira svih verujućih".

Posle prva četiri kalifa koji su nasledili Muhameda, kalifat je doživeo svoje zlatno doba u vreme dinastije Omajada od 661. do 750. godine, a kasnije pod Abasidima, od 750. do 1517.

Ovaj sistem vladavine ukinut je padom Otomanskog carstva 1924. godine.

Kalifat je sistem vladavine u kojem je vrhovni vladar zakoniti naslednik Muhameda, ali to nije nasledan položaj, već bi se birao isključivo među najpobožnijim i najobrazovanijim muslimanima.