Kijev poručuje Beču da se pridržava pravila

Klimkin je, u intervjuu bečkom dnevniku Prese, ocenio da "Južni tok" ne odgovara pravilima Evropske unije i da nije ni rentabilan, prenosi Tanjug.

"'Južni tok' košta oko 30 milijardi. Zašto toliko novca dati na jedan projekat koji ne donosi diverzifikaciju", upitao je Klimkin.

Što se tiče posete predsednika Rusije Vladimira Putina Beču, Klimkin je rekao da Austrija može sama da odlučuje koga poziva.

Kada se Putin prima onda se moraju preneti jasne poruke, kako u ličnim tako i javnim razgovorima, smatra Klimkin.

Upitan za dalje korake nakon dogovorenog i krhkog primirja u istočnoj Ukrajini, Klimkin je ukazao na to da je bilo razgovora, ali ne i pregovora u Donjecku.

Kako kaže, Rusija mora zaustaviti pokušaje unošenja oružja i boraca u Ukrajinu.

"Ne mogu reći ko to organizuje. Jedan kalašnjikov može da se kupi na crnom tržištu, ali tenk ili rakete zemlja-nebo ne može", objasnio je šef diplomatije Ukrajine.

Separatisti su, prema njegovom mišljenju, finansijski podržani od strane bivšeg predsednika Viktora Janukoviča.

"Imamo mnogo dokaza", tvrdi Klimkin dodajući da Kijev vrši pritisak na Rusiju da prekine tokove finansija.

Klimkin je Rusiju optužio da je kršila "sve moguća pravila politike i međunarodnog prava".

"Zbog toga moramo razmisliti koje međunarodno-pravne garancije su nam potrebne u budućnosti - za nas i Evropu", istakao je Klimkin.

Ukrajinski šef diplomatije veruje u pregovore za rešenje konflikta, ističući da Kijev ima dobru podršku svetske zajednice, EU i SAD.

Ukrajina nije delovala vojno protiv aneksije Krima jer bi to izazvalo veliki broj žrtava, istakao je Klimkin.

"Mogli smo se aktivno braniti na Krimu. Krim je bio i ostaje ukrajinski", poručio je Klimkin i dodao da "Rusija nema nikakvu efektivnu perspektivu za Krim".