Poslanici Dume traže istragu protiv Gorbačova

U zahtevu koji su potpisala dvojica deputata vladajuće Jedinstvene Rusije, dvojica komunista i jedan član Liberalno-demokratske partije, traže se odgovori da li je bilo umešanosti drugih država i da li se dogodio državni prevrat sličan onom u Ukrajini, javlja Glas Rusije, prenosi Tanjug.

"Zajedno s odgovorom na zahtev računamo da ćemo dobiti ocenu pravnog osnova državnosti svih bivših republika, usvajanja Ustava, što će dati osnovu za promenu onih dokumenata koji se, recimo, tiču ukrajinskog suvereniteta", rekao je poslanik Jedinstvene Rusije Jevgenij Fedorov.

Kada je reč o bivšem predsedniku Gorbačovu, deputati ga optužuju za osnivanje Državnog saveta SSSR-a, iako taj organ nije bio predviđen Ustavom, a ispostavilo se da je donosio odluke o priznanju nezavisnosti pribaltičkih sovjetskih republika.

Reagujući na inicijativu poslanika, Gorbačov je ocenio da je ona "nepromišljena i brzopleta" i da deputati njome žele da skrenu pažnju na sebe.

"Kada me optužuju da sam dao istočnu Evropu, odgovaram im: 'Kome sam je dao? Poljsku - Poljacima. Čehoslovačku - Česima i Slovacima, Mađarsku - Mađarima'", rekao je Gorbačov.

Uprkos tome, Državno tužilaštvo ima obavezu da odgovori na zahtev poslanika, a taj odgovor mogao bi da bude poznat u narednih mesec dana.

Podeljena mišljenja javnosti

U ruskoj stručnoj javnosti podeljeni su u pogledu mišljenja da li treba istraživati te događaje iz prošlosti, ali su saglasni da je mala verovatnoća da bi istraga mogla da bude sprovedena detaljno i tačno.

Član Saveta udruženja političkih stručnjaka i konsultanata Vladimir Gorjunov pozdravio je inicijativu poslanika, ocenjujući da je verovatno "mnogo dokumenata uništeno", kao i da su "današnje ruske elite povezane sa događajima ili ljudima koji su igrali važnu ulogu u tim stvarima".

Gorjunov smatra da nema osnova da se Gorbačovu sudi za raspad Sovjetskog Saveza nego onima koji su potpisivali Sporazum o osnivanju Zajednice Nezavisnih Država, ali da bi se poslednjem predsedniku SSSR-a moglo zameriti što nije upotrebio silu da to spreči.

Zamenik direktora Centra za političku tehnologiju Aleksej Makarkin rekao je da je "ta inicijativa veoma neobična", kao i da su podnosioce zahteva "uvek karakterisali radikalni pogledi".

"Ovo nije prvi put da se organi Državnog tužilaštva i sudovi suočavaju s takvim zahtevima, pokušajima da se ponovno razmotre sporazumi o ZND-a. Takvi slučajevi se redovno odbijaju pozivajući se na konkretne članove ruskog zakonodavstva", smatra Makarkin.

Prema njegovom mišljenju, na Baltiku mnogi smatraju da je Rusija agresivna država, a ta inicijativa će samo još više zaoštriti situaciju.

SSSR je prestao da postoji kao subjekt međunarodnog prava 25. decembra 1991. godine, a njegov pravni naslednik je Ruska Federacija.

SSSR se zapravo raspao nakon što su lideri saveznih republika potpisali sporazume u Bjelovežu u decembru 1991. godine o osnivanju ZND-a, utvrđujući činjenicu da SSSR više ne postoji.