Novo zaoštravanje u odnosima Kine i Japana

Kineske vlasti zaplenile su teretni brod "Baostil emoušn" u vlasništvu japanske transportne kompanije "Šosen Micui", javljaju mediji u istočnoj Aziji.

Zaplena je izvršena na osnovu odluke Pomorskog suda u Šangaju na zahtev rodbine kineskih brodovlasnika koji su daleke 1936. godine japanskim trgovcima iznajmili dva broda koji im, usled početka oružanog sukoba između dve zemlje, nikada nisu bili vraćeni.

Ovo je prvi slučaj u istoriji odnosa Kine i Japana da je jedan kineski sud doneo odluku da zapleni japansku svojinu radi nadoknade štete pretrpljene tokom rata između dve zemlje koji je počeo tridesetih godina prošlog veka.

Naime, prilikom normalizacije odnosa između dve zemlje 1972. godine, vlada Narodne Republike Kine odrekla se potraživanja za nadoknadu ratne štete. Vlasti u Pekingu odlučile su se na taj nepovoljni korak da bi, poboljšanjem odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i njenim saveznicima, stekle mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija koje je do tada bilo u rukama kapitalističkog režima nacionalističke partije Kuomintang.

Rukovodstvo te partije izbeglo je na Tajvan posle poraza u građanskom ratu sa komunistima i odatle pokušavalo da reprezentuje čitav kineski narod u međunarodnim odnosima.

Mada za Japan zvanično nije postojala obaveza da isplati ratnu odštetu, među političkim komentatorima u istočnoj Aziji vlada uverenje da je, velikim donacijama Kini u proteklih nekoliko decenija, Japan, zapravo, neformalno isplaćivao naknadu za deo ogromne štete koju je pričinio Kini.

Važan presedan

Japanske vojne snage zauzele su Tajvan 1895. godine, a 1931. godine okupirale su i Mandžuriju, prostranu oblast na severoistoku Kine.

Šest godina kasnije, Japan je otpočeo napad i na druge delove Kine. Japanska vojska tada je rekvirirala dva pomenuta kineska broda, a oni su ubrzo potom i uništeni tokom ratnih dejstava.

Naslednici kineskih brodovlasnika tvrde da najam za korišćenje brodova nije bio plaćen, te da kompanija njihovih predaka nije bila obeštećena za ekonomski gubitak prouzrokovan uništenjem tih plovila.

Oni su u prošlosti tužili japansku vladu pred japanskim sudom, ali je njihov zahtev bio odbijen, jer nije bio u skladu sa pomenutim sporazumom između dve države.

Međutim, 2007. godine domaći, kineski sud je prihvatio njihovu tužbu i naložio isplatu odštete u visini od 29 miliona dolara. Tri godine kasnije kineski Vrhovni sud odbio je žalbu japanske kompanije i potvrdio presudu prvostepenog suda. Podnosioci tužbe i tužena strana nisu uspeli da postignu vansudski dogovor, pa je sud u Šangaju doneo odluku da se zapleni japanski brod koji je sada ukotvljen u kineskoj provinciji Džeđijang.

Kineska vlada je poslednjih meseci zauzela stav da je sporazum o odricanju od ratne odštete pravno relevantan samo za državu i da, kao takav, ne obavezuje individualno kineske građane i firme. Prema tom tumačenju, pojedinci i kompanije iz Kine mogu da tuže japanske firme i zahtevaju odštetu.

Odluka suda u Šangaju je važan presedan koji bi mogao da pokrene lavinu tužbi protiv japanskih preduzeća koja su tokom okupacije Kine koristila domaću radnu snagu i resurse bez nadoknade. To dodatno komplikuje odnose između druge i treće najveće ekonomije sveta koji su već zategnuti zbog teritorijalnog spora oko malih ostrva Senkaku (ili Dijaoju) u Istočnom kineskom moru i zbog poseta visokih japanskih zvaničnika kontroverznom tokijskom hramu Jasukunji u kojem se čuva spomen na preminule japanske vojnike, među kojima je i nekoliko desetina vojskovođa koji su bili osuđeni za ratne zločine.

Još jedan važan presedan je i početak sudskog procesa u Pekingu prošlog meseca u kojem grupa kineskih građana traži od japanskih kompanija "Micubiši materijal" i "Njihon koks" odštetu za prisilni rad u rudnicima tokom rata. Sve do tada kineski sudovi su odbacivali kolektivne tužbe protiv japanskih kompanija.

Japanski mediji javljaju da se, trenutno, oko 40.000 kineskih građana sprema da kolektivno tuži više od 30 japanskih kompanija.

Smatra se da je novi trend u vezi sa potraživanjima ratne odštete odgovor kineske države na posete japanskih premijera i drugih visokih državnih službenika hramu Jasukunji i na nacionalizaciju spornih ostrva u Istočnom kineskom moru koju je sprovela japanska vlada 2012.

Taj trend, između ostalog, predstavlja i vrstu ekonomsko-političkog pritiska koji jača pregovaračke pozicije Kine u sučeljavanju između dve države, ali i nešto što bi moglo da ozbiljno ugrozi trgovinu između dve zemlje čija godišnja razmena prelazi 200 milijardi dolara. Naime, mnoge od više hiljada japanskih kompanija u Kini mogle bi da smanje svoje angažovanje u toj zemlji zbog opasnosti da im svojina u budućnosti bude konfiskovana.

Otvaranje nove baze u blizini spornih ostrva

Navedene tužbe nisu jedini vid eskalacije u političkom nadmetanju dve mnogoljudne i ekonomski snažne države poslednjih dana.

U Japanu je ove nedelje objavljen plan vlade da se na najzapadnijem japanskom ostrvu Jonagunji, nedaleko od spornih ostrva Senkaku, izgradi osmatračka stanica koju bi opsluživalo 150 pripadnika vojske i koja bi služila za praćenje kretanja kineskih vojnih efektiva u regionu.

Jonagunji, koji broji nešto više od 1.500 stanovnika, u Japanu je poznat po uzgajanju šećerne trske, a njegovi stanovnici se pored toga bave ribolovom i stočarstvom.

Mada većina stanovnika podržava otvaranje male vojne baze zbog ekonomskog efekta koje će to imati na lokalnu privredu, jedan deo njih protestuje protiv dolaska vojnika na ostrvo zbog zabrinutosti da bi u nekom eventualnom konfliktu između dve zemlje to moglo da ih stavi na nišan kineske armije.

Uspostavljanje radarske stanice na Jonagunjiju omogućiće Japanu dublje osmatranje unutar teritorije Kine i ranije upozoravanje kada je u pitanju prilazak kineskih letelica i brodovlja spornim ostrvima Senkaku.

Senkaku (kineski: Dijaoju) se nalaze pod japanskom kontrolom, ali su od 2012. kada je japanska vlada objavila njihovu nacionalizaciju učestali ulasci kineskih patrolnih čamaca i izviđačkih aviona u vode i vazdušni prostor oko njih.